Kako funkcioniše PRISM?

Targetiranje „selectora“

Analitičar Nacionalne bezbednosti ukuca jedan ili više parametara za pretragu (selectora). Ovi „selectori“ se mogu odnositi na ljude (po imenu, mejl adresi, telefonskom broju...), organizacije ili određene teme.

Zajedno sa „selectorima“, analitičar mora da popuni i poseban elektronski formular u kom navodi svrhu pretrage i razlog za njeno započinjanje, kao i "uverenje" da u pitanju nije građanin SAD.

Pristup podacima privatnih kompanija

Zahtev za pretragu poznat kao „tasking“ može biti poslat na nekoliko izvora – privatnoj kompaniji i pristupnom mestu Nacionalne bezbednosti koje je povezano sa glavnim mestima protoka informacija na internetu.

Zahtevi za Google, Yahoo, Microsoft, Apple i druge kompanije preusmeravaju se na opremu koja je instalirana u svakoj kompaniji. Ova oprema, koju održava FBI, prenosi zahtev u sistem privatne kompanije.

U zavisnosti od kompanije, ovaj zahtev može da preuzme mejlove, dokumente, imenike, kalendare, audio, video i tekstualne konverzacije, podatke koji su smešteni na cloud servisima i metapodatke koji identifikuju lokacije, korišćene uređaje i pružaju druge podatke o meti.

Ista FBI oprema potom te podatke šalje službi Nacionalne bezbednosti. Oni se prvo šalju na procesuiranje automatskom sistemu sa kodnim imenom PRINTAURA. Ovaj sistem kombinuje uloge bibliotekara i saobraćajnog policajca.

Ovaj sistem zadužen je za izvlačenje i procesiranje glasa, teksta, videa i metapodataka.

Šta vidi analitičar

Završena pretraga kroz sistem PRISM može obezbediti mejlove, šifre, metadatu, sačuvane fajlove i video materijal. Nakon procesuiranja, ovi podaci se šalju analitičaru koji ih je originalno tražio.

Vreme koje je potrebno da prođe od naloga za podacima pa do njihovog prispeća može iznositi između par minuta do nekoliko časova.

Pre nego što neki analitičar počne sa nadzorom uz pomoć PRISM-a, potrebno je da još jedan analitičar da potvrdu.

U ovom procesu „validacije“, drugi analitičar potvrđuje da postoji legitimna svrha za započinjanje takvog procesa kao i da meta istrage nije državljanin Sjedinjenih Američkih Država niti se nalazi na njenoj teritoriji.

Najveći broj metapodataka, lokacija, i podataka o komunikaciji sakupljaju i drugi programi. Neke od tih programa koriste telefonske kompanije ili druge državne službe.