Mikec za B92.net: Postolje, medalja i srpska zastava – to je naša droga

Sve ono što mu je 12 godina izmicalo na najvećem sportskom događaju vratilo se u Tokiju.

To je glavna konstatacija Damira Mikeca u razgovoru za B92.net, dan po osvajanju srebrne medalje na Olimpijskim igrama u glavnom gradu Japana.

Podigla se euforija i buka oko našeg strelca, prvog koji je upucao medalju za srpski olimpijski tim na Igrama, pre nego što mu se pridružila tekvondiskinja Tijana Bogdanovića, pa je i logično što je pred spavanje odlučio malo da se osami i slegne utiske.

Kaže, još nije svestan šta je uradio u 37. godini, u kojoj je razbio barijeru na OI, pored čak 37 medalja sa velikih takmičenja.

"Šetam, uživam sam u energiji i atmosferi. Zanimljivo mi je sada da sam odmorim", počinje Mikec razgovor za naš portal.

"Naplatio sam suze, muke i probleme"

EPA-EFE/Michael Reynolds

Odmah se osetilo u njegovom glasu olakšanje i nešto što mu je bilo sportski san, toliko da se svakog jutra budio s pitanjem „Još samo ta medalja“, o čemu je govorio za B92.net pre odlaska u Tokio.

"U Pekingu su me greške su me odaljile od medalje. U London sam otišao kao svetski broj jedan, najbolje rezultate imao, pa mi je falio krug za finale. Rio je baš bio najlošiji rezultatski, mnoge stvari smo promenili i naplatili sve što se izgubilo- Bilo je puno slučajeva kada si tu zamalo, malo za medalju, a to je malo ti si nekad 17. ili 18 na kraju. Tako male razlike i nijanse su u pitanju. U Tokiju se sve vratilo“.

"Ova medalja je sve to naplatila. Suze, muke, nedaće i probleme“, podvukao je Mikec.

Damir Mikec osvojio srebro za Srbiju na Olimpijadi 🇷🇸🇷🇸!! pic.twitter.com/GZvPOfNqho

— Car Šæepan Mali (@ScepanCar) July 24, 2021

Viralan je postao video snimak kada je naš strelac posle dobijanja medalje na podijumu pao kao malo dete, tako što su ga emocija savladale.

"Suze krenu, pa se smiriš, pa opet i tako u krug. Brada krene da bridi... Nisam još svestan svega, nisam smeo da postavim medalju kao veliko nešto jer bi bilo dosta teže za osvojiti. Jesu me ponele emocije, jedinstven osećaj gledati zastavu na podijumu i zato se bavimo time što volimo. To je naša droga“.

"Brat i ja smo ridali"

EPA-EFE/Michael Reynolds

Ništa manje emotivan nije bio ni njegov brat Goran, ujedno i Damirov trener.

"Ridali su svi, pa sam i ja. Možete samo da zamislite kako mu je bilo. Preponosan je, bio je van sebe“.

Srećni su bili i svi u olimpijskom selu pod zastavom Srbije...

"Svi su bili srećni, tako iskrena radost svih, čim sam došao u selo. Čekali su me ispred zgrade Olimpijskog komiteta Srbije, svi su poskakivali od sreće. Otvarao se i viski (smeh prim. aut). U tom momentu nisam svestan šta sam napravio, to su neki momenti koji daju jačinu svemu ovome. Odbojakišce, basketbaši, teniseri sa Novakom, praktično svi... Uspeh je samo biti na Igrama, a još osvojiti medalju...“.

Na glupost u finale i kako je "osetio" Kineza

EPA-EFE/Michael Reynolds

A kako je bilo takmičenje? Mikec je imao puno sreće, što i sam priznao, zbog greške Pakistanca Džozefa Gulfama. Kao što ranije nije imao, sada jeste, što mu dalo motiv da bude sve bolji do srebrnog odličja.

"Srećno sam ušao u finale, baš ono što mi je falilo ranije. Mogao sam da budem deveti, najgore mesto uz četvrto, ali nisam. Pakistanac je opalio devetku, hvala mu je na tome. Da je opalio centar ja bih bio deveti i opet strelci bi podbacili. Uđeš u finale za glupost... Otvorilo se sve i spremili smo Goran i ja taktiku da se zaboravi sve i izvuku najbolje stvari iz svega. U Osijeku (Svetski kup pred Tokio prim. aut) je slično bilo, takođe sam osvojio srebro i prisetili smo se lepog osećaja. Kako sam tako lepo pucao tamo“.

Opisao je i samu završnicu. Nije bilo potrebe postavljati pitanja Damiru. Sve je išlo kao po loju iz njegove duše.

"Trebao mi je vid motivacije. Pogledao sam rezultate, ispred sebe ekran imamo i video sam da sam sedmi i da me čak ni ne deli puno od trojice. Rekao sam sebi ’Ajde nema veze’. Imao sam jednu grešku, loš hitac osmicu i poručio sebi 'Damire, ovo je poslednja greška, sada idemo do kraja’. Nisam razmišljao o medalji, jako je opasno tako nešto jer se u ovom sportu radi najviše mentalno, sve je do glave, iako su tu tehnika i snaga, ali to je glava 90 posto. Nisam smeo da razmišljam o medalji, ali i o neuspehu. To je zabranjeno. Usredsredio sam se na ono što radim ceo život, da radim svoj posao i na šta treba da se skocentrišem“.

Onda je kao nagrada stigla obezbeženja bronza. Iranac Džavad Forugi je odmakao, ali ne i Kinez Vei Pang. Kako kaže Mikec "njegova mušterija“.

"Kada sam shvatio da imam medalju krenule su mi suze. Teško je nositi se. Video sam da sam treći, a da mi Kinez beži samo 0,2 kruga. Kada sam već dovde došao idem dalje, pomislio sam. Kinez mi je stara mušteraia, redovno ga kidam, rekao sam ’Moj si’. Opalio sam jako dva hica, poplavile su me emocije i nisam imao snage za finale, iako sam hteo dalje. Jednostavno je Iranac bio predaleko“.

Sa Arunović na novu medalju

Foto: Profimedia

Šta ćeš da uradiš sa srebrom? Zaokružio si sve moguće, naosvajao se medaljala da ni šleper nije dovoljan. Mikec nas uverava da će sve stati u jednu vitrinu, iako nismo baš sigurni.

"Spremam vitrinu, biće preko celog zida i tu ću da držim sve medalje. Biće teško sve ih staviti, imam ih sigurno između 300 i 400. Prelep je osećaj imati sve medalje“, uz osmeh govori čovek o kome se najviše govori u Srbiji.

Mikeca očekuje i napad na još jednu medalju u miksu sa Zoranom Arunović,

"Jesam relaksiraniji sad, ali ne dam sebi oduška. Nisam takav tip, ’ajmo da pakujemo kofere i kraj. Medalja mi daje veliki motivaciju za daljim radom. Hoću da radim još više i bolje, nema opuštanja. Veću glad imam sada, još me drži naboj i znam da nije to to. Sa mojih 37 godina mogu još da trajem“, zaključio je Mikec.

Dokle god me noge drže. Kaže Mikec. Kada tako nešto izjavi onda moramo da mu verujemo.

Pa, Damire, onda na novu medalju. Ako može najsjajniju.

Priredio: Miloš Simanović