Knežević za B92:" Japan je naša poslednja šansa"

Već 14 dana ste predsednik KSSCG. U prvom govoru po izboru za predsednika najavili ste turneju po klubovima u našoj zemlji, i upoznavanje sa stanjem i stavovima klubova u SCG. Da li ste za ovaj kratak period shvatili koliko je teško biti predsednik saveza u sportu u kome imamo 9 miliona selektora? 

"Veoma sam ponosan na izbor za predsednika Saveza. Ono što sam obećao na Skupštini i što sam se dogovorio sa ljudima koji rade u Savezu je da pokušamo u prvih mesec dana da spoznamo koji su to problemi. Svi mi pričamo koji su problemi, ali, nikoga nisam čuo da decidirano odredio problem koji imamo. Da li je to loš kvalitet igrača,finansije, liga, reprezentacija, odnos prema zastavi i naciji...
Nisam to nigde video. Zato sam uzeo sebi za zadatak,možda i malo optimistički da sa direktorom Predragom Bojićem obidjemo sve naše klubove i da u razgovoru sa njima pokušamo da identifikujemo probleme. Za sada mogu da vidim da ima različitih vidjenja, ali svi imaju pozitivan stav prema reprezentaciji. To je po mom mišljenju dobar polaz...
Prvo ćemo se uhvatiti ukoštac sa reprezentacijom,  a onda i svim ostalim problemima"

U gomili problema prvi koji mora da se reši je pitanje selektora. SP dolazi brzo, trenera još uvek nemamo. Stručni savet je rekao svoje i to jednoglasno. Šta ako Pešić 1.februara odbije mesto selektora? Da li imate rezervnu varijantu?

»Dobili smo "vajld kard" i to je naša poslednja šansa koju moramo iskoristiti. Ako ne ostvarimo neki značajniji rezultat u narednom periodu ne verujem da ćemo više dobiti ovakav poklon. Da bi to iskoristili, prvi zadatak nam je da imenujemo selektora koji će napraviti svoj program rada i to realizovati u narednih 7 meseci, brzo će to proći. Bio sam prisutan na sastanku stručnog saveta i mogu vam reći da sam bio prijatno iznenadjen. Naravno,medju takvim ljudima mora da postoji sujeta, jer su sportisti po prirodi stvari sujetni. Ne bi ni postali to što jesu da nisu sujetni. Medjutim, oni su tu svoju sujetu stavili u drugi plan. To je bio jedan potpuno otvoren sastanak na kome se govorilo šta je najbolje za našu košarku. Imali smo jako veliki problem na startu, a to je da nismo imali analizu prethodnog šampionata, jer po svima koji su bili na tom sastanku to bi bila odlična polazna tačka za dalje. Kao što znate jednoglasno je usvojen predlog da Pešić bude kandidat za selektora. Mogu da vam kažem da sam ja veliki optimista i da uopšte ne razmišljam o drugom kandidatu, jer su u pitanju tehničke stvari. Ipak se radio tehničkim stvarima koje su veoma ozbiljne i veoma značajne. Naprimer, Pešić je postavio jedno vrlo važno pitanje. Rekao je „sada postoji negativan odnos igrača iz NBA prema reprezentaciji. Ja moram da idem tamo i da lično razgovaram sa njima kako bih im prezentovao pčan i program rada i ubedim ih da igraju za reprezentaciju. Kako ja to da uradim ako moj klub igra u ritmu sreda – subota? Ja u SAD moram na najmanje 20 dana i obidjem ih sve“. Eto vidite to je samo jedan od tehničkih problema. Uveren sam da zbog takvih stvari Pešić nije odmah prihvatio predlog Stručnog saveta.

Kod nas postoji sada već ustaljena praksa da su treneri za svoj rad u reprezentaciji plaćeni, i to ne malim sumama novca za naše prilike. S druge strane, igrači koji neće ili ne mogu da igraju za nacionalni tim odmah su na “stubu srama”. U čemu je problem? Zašto se igrači ne odazivaju pozivu da igraju za nacionalni tim?:

”Selektori su plaćeni za ono što rade, posao kao i svaki drugi. U kakvom će oni odnosu biti sa savezom je stvar pregovora. Što se tiče reprezentativaca situacija je sasvim drugačija. Ovo je moj stav, ne saveza : Svi ti igrači su dobili od ove košarke i od ove zemlje mnogo,mnogo više nego što su joj vratili. To treba da bude i čast i obaveza. Ako Dirk Novicki može da plati svoje osiguranje, jedan deo priprema, i onako odigra i izgara na svakoj utakmici na EP, onda to mogu i naši igrači. Ko neće, mislim da ovde treba da bude princip – njega ne treba moliti. Na igračima je da odluče. Dobiće plan i program rada od selektora. Ako žele da igraju, neka igraju, ako ne žele, onda to treba najotvorenije reći.

Već tri godine počev od EP u Švedskoj nemamo rezultat,nismo došli ni do polufinala. Šta bi po vama bio uspeh u Japanu. Gledajući rezultate u Stokholmu,Atini i Novom Sadu možda bi to bila medalja. Ipak ciljevi su po staroj navici uvek najveći:

”Ja sam, kao što ste rekli, jedan od 9 miliona ljubitelja košarke koji voli tu igru i koji vidi naše na pobedničkom postolju. To je jedna strana medalje. Druga je kako ćemo i šta uraditi do Svetskog prvenstva. Nema dileme da imamo veoma kvalitetnu reprezentaciju. Nemamo ni problema sa novcem, pripreme koje je imala naša selekcija pred EP nije imao niko. Imamo sve preduslove da budemo dobri,a sve ostalo zavisi od naših glava” Počela je Sinalco naša liga. Kako vam se dopada to takmičenje? Ima uzbudljivih mečeva, poseta je solidna, medjutim ima i mišljenja da je kvalitet “tanak”. Kao veliki problem navodi se i “klubaštvo” koje razjeda domaću košarku:

"Naša Sinalco liga pruža odlične uslove za takmičenje. Svim klubovima su kompletno plaćeni troškovi takmičenja, i predvidjene su nagrade za plasman. Prvi dobija 50 hiljada evra, toliko nije ni u GYL. Naša liga ima svoj kvalitet i put, problem je što nema prolaz u Evropu. To je jedan od zahteva klubova jer oni na taj način mogu da privuku sponzore. Te dve stvari pokušavamo da izgladimo, a na putu smo... Vidite Kraljevo,Niš, Čačak, mečeve gleda po 3-4-5 hiljada ljudi. Zamislite kada bi u tom takmučenju igrali naši najbolji klubovi – imali bi sjajnu gledanost u svim halama u zemlji. Postoji klubaštvo, svako gleda svoj interes. Medjutim, mislim da tokom vremena možemo da dodjemo do dogovora i konsenzusa..."

Ipak,najbolji klubovi umesto da pune hale po Srbiji, "haraju" po Gudjerligi. Košarkaška javnost u Srbiji podeljena je po pitanju ovog takmičenja Jedni smatraju da GYL rastura domaću ligu, drugi da bez jakih utakmica sa Cibonom,Olimpijom, Bosnom... nema napretka, a ni mesta u ULEB kupu. Da li imate rešenje kako suživot Sinalko i Gudjer lige učiniti podnošljivijim ?

”Nemam trenutno rešenje, tek sam počeo obilazak klubova. Predstavnici te lige Lisac i Lorbek najavili su svoj dolazak u Beograd. Pokušaćemo ako ništa drugo, za početak da pojačamo neke stvari. U ligi se kompletno gubi takmičarski duh. Naših 5 ekipa je na vrhu tabele, ali kada pogledate nemaju ništa od toga. Šta dobija prvi, a šta poslednji? 30-40 hiljada evra i ULEB kup za koji će predstavnici Slovenije i Hrvatske reći da oni nemaju interesa da igraju GYL jer nemaju prolaz u Evropu. Stići ćemo do kraja sledeće godine da dodjemo do zaključaka i najboljih rešenja za nas".

Trebalo je da udjete u Savez kao prvi saradnik Bore Stankovića u njegovom programu. Ipak, nekoliko Nedelja posle odustajanja, vratili ste se u Sazanovu na velika vrata. Da li je vašim ulaskom, u savez na mala vrata ušao i Stanković?

”Očekivao sam drugo pitanje. Očekivao sam da me pitate: Da li ste vi izdali Boru Stankovića? Bora ni ne treba da ulazi na mala vrata, već se vratio na velika i ostaje tu gde jeste. Posle nekoliko razgovora sa direktorom saveza i mojom malenkosti, on je prihvatio da pomogne, ali će se uključivati i dozirati koliko on misli da je to potrebno. Njegova vrata su otvorena za svakoga ko želi savet, i ja ću to obilato koristiti".

Šta bi za vas bila uspešna 2006.godina za SCG košarku?

"Kao gledalac, a ne samo kao predsednik, želim A selekciju da vidim na postolju u Japanu, a da ostali ponove svoje uspehe. Meni je jako žao da su ti rezultati ostali u senci. Juniorke su najbolje u Evropi i proglašene su za najbolu žensku selekciju naše zemlje što je strašan uspeh. Juniori su osvojili zlato, mladi bronzu u Rusiji. Ostaje ta trešnja na torti, uspeh seniora koji svi tako priželjkujemo", rekao je Knežević za B92.