Anders Bardal – ne osvajaju samo favoriti trofeje

Pre samo šest meseci mnogi ljubitelji ski skokova bi za Bardala rekli da je jedan prosečan skakač i da u norveškom timu postoje bolji od njega. Anders Jakobsen je zbog nedostatka motivacije pred početak sezone odlučio da napravi pauzu u Svetskom kupu, pa je u njegovom odsustvu vođa tima postao Bjorn Ejnar Romoren. Pored njih, u timu su bili i Tom Hilde, Johan Remen Evensen, koji se kasnije povukao, i Rune Velta, a nekako je Bardal tada bio u sredini. Od njega su se očekivali i dobri i loši rezultati, ali i da ostane u senci Romorena i Hildea.

Pored toga, niko nije računao da neko od Norvežana može da se umeša u borbu za Kristalni globus, već se činilo da će se austrijski skakači između sebe nadmetati za titulu, a da bi Švajcarac Simon Aman mogao opet da ih iznenadi. Tomas Morgenštern je bio taj koji je branio Globus osvojen prošle sezone, Anders Kefler je najbolje započeo sezonu od svih skakača, dok je Gregor Šlirencauer polako počeo da se budi baš kada je bilo potrebno.

Beta

Ipak, možda i to ubeđenje da su najbolji i da će lako doći do titule, Austrijance je koštala Globusa. Šlirencauer je posle titule na turneji „Četiri skakaonice“ imao previše uspona i padova, a baš kada je bilo najvažnije, Bardal je bio ispred njega. Mladi Austrijanac možda jeste imao više pobeda tokom ove sezone, ali trijumfi nisu najvažniji na putu do Kristalnog globusa, već konstantno dobri rezultati.

Bardal je upravo na tom polju pobedio prvenstveno Keflera i Šlirencauera i osvojio titulu i to sasvim zasluženo. 29-godišnji Norvežanin je do ove sezone imao samo jednu pobedu, koju je ostvario pre četiri godine, i u tome se ogleda razlog zašto niko nije ozbiljno računao na njega. Sada je svoj broj trijumfa doveo do četiri, ali je to bilo više nego dovoljno da dođe do trofeja koji su samo još dvojica skakača iz njegove zemlje uspela da osvoje.

Beta

Poslednji Norvežanin pre Bardala koji je osvojio titulu u Svetskom kupu bio je Espen Bredesen, koji je to učinio 1994, dok je to još uspelo Vegardu Opasu sedam godina ranije. Bardalova priča je veoma slična Bredesenu, pošto mu je čak sedam sezona bilo potrebno da dođe do prve pobede u elitnom takmičenju.

Bardal je svoj debi u norveškom timu imao 2001. godine, kada je imao 19 godina, a njegov put do vrha nije bio uopšte lak. Prvi plasman među prvih deset imao je 2003. godine na letaonici u austrijskom Kulmu, ali je na prvi podijum čekao još četiri godine, dok je pobeda stigla 2008. Od tada pa do ove tek završene sezone samo u nekoliko navrata je uopšte bio blizu podijuma, ali i pobede.

Beta

Ali, ova sezona je bila njegova, iako je sve pre njenog samog početka ukazivalo na suprotno, a sve je krenulo od povlačenja Mike Kojonkovskog sa mesta trenera Norveške. Na njegovo mesto doveden je Aleks Štekl, a Bardal je bio najglasniji u osudi tog poteza, pošto je njegov favorit za tu poziciju bio bivši pomoćni trener Geir Ole Berdal. Ipak, na kraju se ispostavilo da je to bio pravi potez, a Bardal je i rad sa Šteklom okarakterisao kao jedan od razloga za najveći uspeh karijere.

„Ne znam zašto sam toliko napredovao, ali, jednostavno, sve je savršeno funkcionisalo sa Aleksom Šteklom“, rekao je Bardal.

Beta

Norvežanin se našao na podijumu već na trećem takmičenju sezone, pred svojim navijačima u Lilehameru, a ubrzo je usledila i prva pobeda posle tri i po godine, u švajcarskom Engelbergu. Bardal je nastavio sa dobrim plasmanima i do kraja januara pobedio je ponovo na Kulmu i nijednom nije bio van najboljih deset. U međuvremenu, Norvežani su ostali bez prve zvezde Toma Hildea, koji je zaradio povredu pršljena u Garmiš-Partenkirhenu, i sve oči su bile uprte baš u Bardala.

Baš tada, Šlirencauer je odlučio da ne putuje u Saporo i iako je imao još jednu pobedu od tada, Norvežanin je jednostavno bio bolji. Treća pobeda u sezoni došla je u Vilingenu, a tada je bilo jasno da neće tek tako slavlje na kraju sezone prepustiti Šlirencaueru i Kefleru. Sredinom februara već je preuzeo vođstvo u generalnom plasmanu, a iako se do kraja sezone još samo jednom našao na podijumu, titula je završila u pravim rukama.

Beta

Bardal je Kristalni globus faktički osvojio već na pretposlednjem takmičenju sezone, kada je svoju prednost povećao na 100 bodova u odnosu na Šlirencauera. Ipak, time nije i matematički obezbedio tituli, ali dileme nije bilo u čijim rukama će ona završiti. Na finalu sezone, na Planici, skočio je samo 177 metara i završio takmičenje kao 23, što mu je bilo više nego dovoljno da tog dana postane junak u svojoj zemlji, ali i pokaže da trofeje ne osvajaju samo favoriti.

„Imao sam i bitnije dane u svom životu, jedan takav je onaj kada sam postao otac. Ali, ovo je sigurno najvažniji dan u mojoj karijeri“, rekao je Bardal tog dana.

Beta

2012. godina je sigurno sjajna za Bardala, osvojio je Kristalni globus i tako ušao u istoriju, a po drugi put će postati otac pre svog 30. rođendana, koji je 24. avgusta. Posle toga očekuju ga veliki izazovi, pošto će prvi put u karijeri biti taj kojeg će svi želeti da skinu sa trona, a sudeći po ovoj sezoni, kandidata će biti na pretek.

Autor: Jelena Trajković (@zvezdica)