Ne krećite na more bez ovog vodiča: Evo kako pružiti prvu pomoć za najčešće nezgode na letovanju

Možda se nikada niste našli u prilici da nekom pružite prvu pomoć ili započnete reanimaciju pre dolaska medicinske ekipe, ali takva situacija može da se dogodi bilo kada i bilo gde.

Prva pomoć povređenoj osobi

Prvi korak

Pre nego što počnete da pružate prvu pomoć, najpre obezbedite mesto nesreće i zaštitite povređenu osobu od dodatnih opasnosti.

Odmah pozovite Hitnu pomoć ili zamolite nekoga u blizini da to učini.

Prilikom poziva Hitnoj pomoći potrebno je da:

• predstavite se i naglasite da pružate prvu pomoć ili da je neko drugi pruža na mestu nesreće;
• ostavite broj telefona sa kog zovete kako bi vas, po potrebi, mogli ponovo kontaktirati;
• precizno navedete mesto gde se nesreća dogodila (adresu ili što detaljniji opis lokacije);
• objasnite šta se dogodilo, kakve su povrede i koliko ima povređenih, uz podatke o njihovom polu i približnim godinama;
• odgovorite na dodatna pitanja dispečera i pažljivo saslušate njegova uputstva.

Ako iz bilo kog razloga Hitna pomoć ne može brzo da stigne, proverite da li postoji mogućnost da se povređena osoba što pre preveze do najbliže zdravstvene ustanove.

Ukoliko niste sigurni kako da priđete povređenom zbog mogućih povreda, zatražite savet od operatera i postupajte prema njegovim uputstvima.

Drugi korak: Provera stanja povređenog

Ako naiđete na osobu koja nepomično leži ili se iznenada srušila, prvo proverite da li je pri svesti.

Uhvatite je za ramena, lagano protresite i postavite jednostavna pitanja, poput:

"Da li me čujete?"

"Možete li da odgovorite?"

Ako nema nikakve reakcije, osoba je bez svesti i potrebno je odmah započeti odgovarajuće postupke.

Tada se primenjuje takozvani ABC postupak.

ABC postupak oživljavanja

Naziv ABC predstavlja redosled mera koje se preduzimaju kod osobe bez svesti:

• A (Airway) – otvaranje disajnog puta;
• B (Breathing) – provera disanja;
• C (Circulation) – masaža srca i veštačko disanje.

A – Otvaranje disajnog puta

Položite osobu na leđa. Jednom rukom joj podignite bradu, a drugom lagano zabacite glavu unazad pritiskajući čelo. Usta treba da budu otvorena.

Na taj način koren jezika se pomera unapred i oslobađa disajne puteve.

Ako u ustima postoji proteza ili sadržaj koji je osoba povratila, pažljivo ga uklonite prstom umotanim u gazu ili maramicu. Ovo je veoma važno jer zatvoren disajni put može sprečiti disanje.

B – Provera disanja

Proverite da li osoba diše. Posmatrajte da li se grudni koš podiže i spušta, osluškujte zvuke disanja i pokušajte da osetite izdah. Provera ne bi trebalo da traje duže od 10 sekundi.

Povremeni kratki udisaji ne smatraju se normalnim disanjem i u tom slučaju treba postupati kao da osoba ne diše.

Ako osoba normalno diše:

• okrenite je u bočni položaj;
• nastavite da pratite disanje;
• sačekajte dolazak Hitne pomoći.

Ako ne diše, odmah započnite reanimaciju.

C – Reanimacija

Masaža srca

Reanimacija počinje masažom srca. Osoba mora da leži na čvrstoj podlozi. Koren (donji deo) dlana postavite na sredinu grudnog koša, a drugi dlan preko prvog. Prsti mogu biti isprepleteni ili opruženi, ali ne smeju dodirivati grudni koš.

Laktovi moraju biti potpuno ispruženi, a ramena iznad mesta pritiska. Kod odrasle osobe grudna kost treba da se spusti oko 4 do 5 centimetara.

Posle svakog pritiska potpuno popustite pritisak kako bi se grudni koš vratio u prvobitni položaj. Dlanovi ne smeju da se odvajaju od grudnog koša. Masaža se izvodi ritmom od oko 100 pritisaka u minuti. Posle 30 pritisaka prelazi se na veštačko disanje.

Dmytro Sheremeta/Shutterstock

Veštačko disanje "usta na usta"

Kleknite pored osobe. Zabacite joj glavu unazad. Jednom rukom podignite bradu, a drugom zatvorite nosnice.

Duboko udahnite, obuhvatite svojim ustima usta povređenog i ravnomerno uduvajte vazduh tokom približno jedne sekunde.

Prilikom svakog uduvavanja pratite da li se grudni koš podiže. Količina vazduha treba da bude dovoljna da se grudni koš podigne kao pri normalnom disanju.

Kada posumnjati na srčani udar

Ako osoba oseća jak bol ili pritisak u grudima, posebno ako već ima srčane tegobe, može se posumnjati na srčani udar.

Najčešći simptomi su:

• stezanje ili pritisak u grudima;
• bol koji se širi u levo rame, ruku, vrat ili vilicu;
• bleda i hladnim znojem orošena koža;
• mučnina i povraćanje.

Ne moraju biti prisutni svi simptomi, a isti znaci mogu ukazivati i na druga oboljenja.

Ako sumnjate na infarkt:

• postavite osobu u polusedeći položaj;
• obezbedite joj potpuni mir;
• ne dozvolite joj da hoda ili se napreže;
• usitnite tabletu Aspirina ili Andola od 300 mg i dajte joj da je popije sa malo vode.

Osobe koje boluju od angine pektoris treba da uzmu svoju redovnu terapiju, poput nitroglicerina (Angised) ili Tinidila, ispod jezika.

Ako osoba izgubi svest, proverite disanje i krvotok i, po potrebi, odmah započnite reanimaciju.

Kada posumnjati na moždani udar

Jake glavobolje, vrtoglavica i oduzetost jedne strane tela mogu biti prvi znaci moždanog udara.

Najčešći simptomi su:

• slabost ili oduzetost leve ili desne strane tela;
• otežan ili potpuno onemogućen govor;
• spušten ugao usana i iskrivljena usta;
• nemogućnost gutanja;
• jaka glavobolja;
• vrtoglavica;
• poremećaj ravnoteže;
• povraćanje;
• nekontrolisano mokrenje ili pražnjenje creva;
• gubitak svesti.

Ni u ovom slučaju nije neophodno da se jave svi simptomi.

Ako sumnjate na moždani udar:

• položite osobu na leđa sa blago podignutom glavom i ramenima;
• ako povraća, okrenite je na bok kako se ne bi ugušila;
• odmah pozovite Hitnu pomoć.

Ako je bez svesti, postavite je u bočni položaj, pratite disanje i, ukoliko prestane da diše, započnite reanimaciju.

Zaustavljanje krvarenja

Ako povređena osoba obilno krvari, potrebno je što pre zaustaviti ili usporiti krvarenje tako što ćete na ranu staviti sterilnu gazu ili kompresu i izvršiti blagi pritisak. Ukoliko nemate pribor za prvu pomoć, može poslužiti i čista tkanina.

Kompresu učvrstite zavojem, šalom ili drugim materijalom koji vam je pri ruci i ostavite je na mestu do dolaska Hitne pomoći.

Ako je povređena ruka ili noga, podignite je pomoću jastuka, torbe ili drugog predmeta i držite je u povišenom položaju.

Ako je u rani zaboden strani predmet, poput noža, komada drveta ili strele, nikako ga nemojte vaditi. Krvarenje pokušajte da zaustavite pritiskom na ivice rane oko stranog tela.

Kako pravilno staviti kompresivni zavoj

Ako nemate komplet za prvu pomoć, možete koristiti i čistu tkaninu.

Postupak je sledeći:

• Na ranu stavite sterilnu gazu.
• Preko nje postavite smotani zavoj ili komad tkanine tačno iznad mesta krvarenja. U tu svrhu može poslužiti i manji komad drveta ili kamen.
• Sve zajedno čvrsto pričvrstite kružnim zavojem.
• Čvor napravite iznad smotanog zavoja kako bi pritisak bio usmeren na mesto krvarenja.
• Povređenu ruku ili nogu držite u povišenom položaju.

Ako nije neophodno, povređenu osobu ne treba pomerati, osim ukoliko joj na mestu gde se nalazi preti dodatna opasnost.

U većini slučajeva dovoljno je sprečiti njeno pomeranje i prekriti je kako bi održala telesnu temperaturu do dolaska lekara.

Prelomi kostiju

Kod preloma je najvažnije da povređeni miruje i da se povređeni deo tela imobilizuje. Nikada nemojte sami pokušavati da namestite slomljenu kost.

Zatvoren prelom

Kod zatvorenog preloma dovoljno je imobilisati povređeni deo tela tako da se ne pomera. To možete uraditi tako što ćete:

• pridržavati povređeni deo tela u zatečenom položaju ili
• postaviti udlagu (dasku, čvrst karton ili drugi čvrst predmet) koja obuhvata zglob iznad i ispod preloma.

Na mesto preloma stavite hladnu oblogu ili led umotan u tkaninu kako biste smanjili otok.

Otvoren prelom

Kod otvorenog preloma preko rane stavite sterilnu gazu ili čistu tkaninu i lagano pritisnite kako biste zaustavili krvarenje. Zatim gazu pričvrstite zavojem, ali pazite da ne pritiskate kost koja viri iz rane.

Opekotine

Kod opekotina je najvažnije da se opečeno mesto što pre hladi. Najbolje je držati ga pod mlazom hladne vode.

Nemojte dirati opekotinu koja je zahvatila dublje slojeve kože niti skidati komade odeće koji su se zalepili za kožu.

Victoria 1/Shutterstock

Putna apoteka – šta bi trebalo da sadrži?

Kada krenete na odmor, lako se može dogoditi da vam lekovi zatrebaju baš kada su apoteke zatvorene ili su daleko. Zbog toga je preporučljivo poneti dobro opremljenu putnu apoteku.

Ako nemate originalnu torbu za prvu pomoć, nabavite torbicu sa dobrom termoizolacijom.

Lekove nije neophodno držati u frižideru, već ih treba čuvati na suvom i hladnom mestu. To važi i za insulin koji će biti potrošen u roku od tri do četiri dana.

Praktične su torbice sa rashladnim gelom, posebno tokom putovanja automobilom. Torbicu sa lekovima nikada ne ostavljajte duže vreme u parkiranom automobilu.

Šta bi trebalo da se nađe u putnoj apoteci?

Preporučuje se da u njoj budu:

• rastvor za rehidrataciju (koristan kod dijareje, povraćanja ili dehidratacije izazvane toplotom);
• lekovi protiv proliva;
• lekovi protiv povraćanja;
• toplomer;
• pribor za zbrinjavanje manjih rana i posekotina;
• pinceta (za uklanjanje trnova ili bodlji morskog ježa);
• lekovi za snižavanje temperature;
• lekovi protiv bolova.

Dobar izbor su preparati na bazi paracetamola, kao i nesteroidni antiinflamatorni lekovi koji ublažavaju bol i upalu. Pošto su leti česti ubodi insekata, korisno je imati mast koja ublažava svrab i upalu. Osobe sklone alergijskim reakcijama trebalo bi da ponesu i antihistaminike.

Naravno, ne zaboravite redovnu terapiju koju svakodnevno koristite, poput lekova za:

• visok krvni pritisak;
• povišene masnoće u krvi;
• srčana oboljenja;
• dijabetes;
• druga hronična stanja.

U putnoj apoteci bi trebalo da se nađu i:

• sprej za dezinfekciju;
• flasteri različitih veličina;
• sterilne gaze;
• elastični zavoj;
• medicinska lepljiva traka za pričvršćivanje zavoja.

Sve to može biti od velike pomoći kod manjih povreda dok ne stignete do lekara. 

Toplotni udar

Toplotni udar predstavlja iznenadni kolaps organizma koji nastaje usled naglog i prekomernog porasta telesne temperature, kada telo više nije u stanju da se rashlađuje znojenjem. Najčešće se javlja tokom ekstremno visokih spoljašnjih temperatura i toplotnih talasa.

Osoba može potpuno prestati da se znoji, iako telesna temperatura prelazi 40 stepeni Celzijusa. Mogu se javiti zbunjenost, gubitak svesti, a stanje može biti životno ugrožavajuće.

Kako pružiti prvu pomoć kod toplotnog udara

Ako posumnjate na toplotni udar:

• odmah sklonite osobu sa direktnog sunca;
• premestite je u hladovinu ili klimatizovanu prostoriju;
• počnite sa rashlađivanjem tela polivanjem hladnom (ne ledenom) vodom;
• omogućite strujanje vazduha pomoću lepeze ili ventilatora;
• stavite hladne obloge na glavu, vrat, pazuhe i prepone.

Ako je osoba pri svesti, dajte joj da pije vodu u malim gutljajima. Nemojte joj davati velike količine tečnosti odjednom, kao ni napitke koji sadrže kofein ili alkohol. Postavite je u polusedeći položaj. Ako izgubi svest, okrenite je u bočni položaj.

Hitnu pomoć treba pozvati odmah ukoliko se stanje ne popravlja, ako je osoba zbunjena, povraća ili izgubi svest.

Ubod morskog ježa

Ako vi ili neko od vaših bližnjih nagazi na morskog ježa, važno je pravilno reagovati. Pre svega, ne pokušavajte da na silu izvlačite bodlje, jer se lako lome i mogu se zabosti još dublje u kožu.

Šta treba uraditi?

Potopite stopalo u toplu morsku vodu, jer toplota pomaže da koža omekša. Pincetom ili sterilnom iglom pažljivo uklonite bodlje koje su vidljive. Nakon toga ranu dobro isperite i dezinfikujte antiseptikom.

Ako su bodlje ostale duboko u koži, organizam će ih u mnogim slučajevima vremenom sam izbaciti.

Međutim, ukoliko se pojave:

• jači bol,
• otok,
• crvenilo,
• ili znaci infekcije, potrebno je javiti se lekaru.

Opekotine od meduza

Većina meduza u Jadranskom moru nije posebno opasna, ali njihov dodir može izazvati:

• peckanje,
• crvenilo,
• plikove,
• bol.

Kako postupiti?

Ako vas opeče meduza:

• odmah izađite iz mora;
• ne trljajte opečeno mesto, jer tako možete aktivirati još više žarnih ćelija;
• isperite kožu morskom, a nikako slatkom vodom;
• ako imate pri ruci, nanesite sirće, koje u većini slučajeva kod meduza prisutnih u Jadranu može pomoći;
• stavite hladnu oblogu, ali ne led direktno na kožu.

Ako se jave ozbiljniji simptomi, kao što su:

• izražen otok,
• otežano disanje,
• osip po celom telu,
• potrebno je odmah potražiti lekarsku pomoć.

 

Najvažnije pravilo prve pomoći

Bez obzira na vrstu povrede ili zdravstvenog problema, najvažnije je ostati pribran i što pre pozvati Hitnu pomoć.

Do dolaska medicinske ekipe:

• zaštitite povređenu osobu od dodatnih opasnosti;
• proveravajte da li diše i da li je pri svesti;
• po potrebi započnite reanimaciju;
• zaustavite obilno krvarenje;
• imobilizujte prelom;
• rashladite opekotine;
• osobu bez svesti postavite u bočni položaj.

Pravovremena i pravilno pružena prva pomoć može značajno povećati šanse za oporavak i, u pojedinim situacijama, spasiti život.