Srbija posle Mundijala – iskorak ili potop

"Orlovi" su zauzeli 29. mesto sa samo jednim osvojenim bodom, solidnih pet postignutih golova, ali i čak osam primljenih, iako je jedan od najboljih igrača bio golman Vanja Milinković-Savić.

Međutim, jedna od najlslabijih karika bila je ona za koju smo se nadali da će biti najjača. Selektor Dragan Stojković podbacio je u taktičkoj pripremi svake utakmice i sistem koji on forsira lako je pročitan od strane svakog protivnika.

Posebno protiv Švajcarske, koja je bila ključan rival, ali i ponovo koban za Srbiju. Nekoga više boli to što su nam opet omraženi Đerdan Šaćiri i Granit Džaka bili "dželati", ali mene lično više brine nemoć Srbije da taktički, fizički i pshički odgovori veličini tako važne utakmice.

Najpre protiv Brazila, gde je Srbija u prvom poluvremenu uglavnom dobro stajala na terenu i odgovarala na atake Nejmara i drugova, ali samo dok nisu malo jače pritisli papučicu gasa.

Tada je igra Srbije počela da se raspada po svim šavovima, a na kraju smo mogli da budemo presrećni sa samo dva primljena gola, od kojih je jedan najlepši na celom šampionatu. Protiv Kameruna je Srbija bila ta koja je promašivala šanse, a prva primila gol. Međutim, kada je ubacila u viši stepen prenosa u nadoknadi prvog poluvremena stigao je preokret, da bi se u nekom trenutku ušetala u gol za 3:1.

Tada opet na scenu stupa stari srpski mentalitet, poriv da se slavi pre vremena i sledi novi raspad sistema u samo nekoliko minuta.

Izlaskom Strahinje Pavlovića, a ulaskom Stefana Mitrovića, odbrana prestaje da postoji i padaju dva najlakša pogotka na turniru.

To je bio pravi udarac u zube igračima, a po starom dobrom običaju u takvoj situaciji kao pečurke posle kiše počinju da se šire priče o skandalu unutar nacionalnog tima.

Nepostojeg, ali dovoljnog da uzdrma celu naciju i reprezentaciju.

Sve i da se to nikada nije desilo, ako cela Srbija priča o tome da je neko spavao sa nečijom ženom, to prosto mora da utiče na "aktere". Na kraju je došla i ta Švajcarska, gde Srbija dozvoljava zicer rivalu u 20. sekundi utakmice, potom pogađa stativu, ali vrlo brzo i prima gol od Šaćirija.

Uspeva potom da preokrene, te da Vlahović hvatanjem za međunožje dodatno zakuva (pogorša) stvari.

Švajcarci su dokazali da su psihički daleko spremniji za ovakav tip turnirskih utakmica i do poluvremena uspevaju da Piksija pošalju u predinfarktno stanje jer je selektor znao da nam, uz tako početnički primljene golove, povratka više nema.

Nada je poživela još 15-ak minuta, koliko je trajala pauza između dva poluvremena, ali već na startu Švajcarska daje treći gol bez puno muke i Srbija posle toga više nije postojala na Mundijalu.

Srbija će biti u "piku" u Nemačkoj

Gorčina još uvek traje, ali koliko god veliko bilo razočaranje, Srbija mora da gleda u budućnost. A ona je već pred vratima, bliža nego ikad posle ovako velikog takmičenja, jer već u martu startuju kvalifikacije za Evropsko prvenstvo.

"Vidimo li se u Nemačkoj?", pitao me je cenjeni kolega Miloš Šaranović prilikom gostovanja u njegovom podkastu.

Kao da se već podrazumeva da će Srbija biti deo narednog velikog takmičenja, premda kvalifikacioni ciklus još uvek nije ni počeo.

Mnogi smatraju nikad lakši, jer je Srbija u grupi sa Mađarskom, Bugarskom, Crnom Gorom i Litvanijom. Budući da će dalje proći dva tima, zaista bi bilo neverovatno da ni posle 24 godine pauze ne odemo na EURO.

Zapravo, bio bi pravi greh, pošto bi aktuelna generacija igrača u nacionalnom timu upravo u Nemačkoj 2024. godine doživela zenit svog potencijala.

A to će takmičenje početi za nepunih godinu i po dana od ovog momenta.

EPA-EFE/Georgi Licovski

Kapiten Dušan Tadić možda će biti na zalasku svog vrha karijere, ali zar nisu to svi rekli za Luku Modrića, pa je on i u 38. godini života vodio Hrvatsku do nove svetske medalje.

Možda nisu za poređenje, ali svakako nije zgoreg pomenuti, uz činjenicu da Tadić u svojoj 35. godini fizički izgleda sjajno.

Dobra stvar je što će napad sa Aleksandom Mitrovićem i Dušanom Vlahovićem biti u punoj snazi (neophodno je, ovog puta, bez povreda), što će vezni red sa Sergej Milinković-Savićem, Sašom Lukićem i ostalima sigurno biti uigraniji, te će mlada odbrana sa Strahinjom Pavlovićem, Milošem Veljkovićem i Nikolom Milenkovićem biti dve godine starija i, za još jedno veliko takmičenje, iskusnija.

Takođe će i Dragan Stojković, nadamo se, naučiti na svojim greškama i sazreti pre svega na polju taktike i kontrole utakmice.

Motivacija i samopouzdanje mu, uverili smo se od momenta kada je došao, nikada nisu bili problem.

EPA-EFE/Friedemann Vogel

Mundijal nam je pokazao, pored svega, da daleko mogu otići samo fizički perfektno pripremljeni timovi.

I oni čiji selektori naprave najbolju izmenu u pravom trenutku, kako bi tok utakmice otišao na njihovu stranu.

Nešto što Piksi nije imao...

Ali, uprkos krahu u Kataru, Stojković ima kvalitet u rosteru i sigurno veći potencijal od onoga koji je u realnosti prikazao u Kataru.

Na igračima i njemu je da sve naučeno sa Bliskog istoka pretoče u iskorak i konačan izlazak iz grupne faze..

Taj poduhvat u Nemačkoj dodatno će biti olakšan sistemom takmičenja, gde će dalje ići prve dve, plus četiri od šest trećeplasirane selekcije.

U suprotnom, mogli bismo da proglasimo potop velike generacije.

Još jedne u nizu.