Eh, da je Zvezda ostala na okupu

Pored 'crveno-belih' na ovoj listi našli su se velikani evropskog fudbala kao što su Ajaks i Porto, kao i Parma, Lids Junajted i Bajer Leverkuzen.

Crvena zvezda je 1991. godine osvojila Kup evropskih šampiona u Bariju,pobedom nad Oolimpikom iz Marseja u finalu posle boljeg izvođenja jedanaesteraca.

Ekipa vođena trenerom Ljupkom Petrovićem je do finala savladala Grashoper, Glazgov Rendžers, Dinamo Drezden i Bajern Minhen, da bi u finalu bila bolja od Olimpika iz Marseja.



Gardijan u uvodu teksta demantuje da je finale 1991. godine bilo jedno od najgorih u istoriji takmičenja, iako je Siniša Mihajlović jednom prilikom govorio koliko je taj meč bio dosadan.

"To je bio najdosadniji meč u istoriji evropskih kupova", priznao je tada Mihajlović.

'Crveno-beli' su u finalu protiv Olimpika prema rečima Siniše Mihajlovića žrtvovali posed lopte, ne zato što su Francuzi bili bolji već zbog većeg iskustva koje poseduju u odnosu na srpski tim. Tu je bilo najviše igrača od 21, 22, eventualno 23 godine koji su bili neiskusni pa je previše bilo da se ‘opterećuju’ lepotom u igri.

Nije da se igrači nisu dokazali, ali su im falili mečevi poput ovog u finalu. Prvo kolo počelo je remijem 1:1 sa Grashoperom u Beogradu, ali je Zvezda u Švajcarskoj slavila sa 4:1. Toj utakmici prisustvovao je i skaut narednog Zvezdinog protivnika Rendžersa Valter Smit. Smit je posle tog duela treneru svoje ekipe slikovito stavio do znanja o kakvoj se ekipi radi: “S***** smo!” Izabranici Ljupka Petrovića dobili su prvi meč 3:0, dok je revanš završen bez pobednika 1:1.

Dvomeč sa Dinamo Drezdenom u narednom kolu obeležili su incidenti navijača u Nemačkoj. Prvu utakmicu jugoslovenska ekipa dobila je sa 3:0, a UEFA je istim rezultatom registrovala i drugu pa se Zvezda našla u polufinalu najelitnijeg evropskog takmičenja.

Tamo ih je čekao minhenski Bajern, a posle 2:1 za Crvenu zvezdu u Minhenu usledila je drama na ‘Marakani’. Mihajlović je iz ‘slobodnjaka’ doneo prednost Beograđanima, ali su Bavarci preokrenuli golovima Augentalera i Bendera. A onda…Jedna od najpoznatijih scena u istoriji srpskog fudbala – akcija koju je poveo Jugović, nastavio Prosinečki, vratio loptu do Mihajlovića koji je ubacuje u kazneni protivnika, Aguentaler pokušava da je izbije ali je šalje u svoju mrežu za veliko slavlje svih na stadionu.



Finale protiv Olimpika proteklo je u neizvesnoj borbi i meč je završen bez golova. Zvezda je bila bolja posle penala (5:3), a poslednji je postigao napadač Darko Pančev.

Međutim, tim koji je početkom poslednje decenije 20. veka napravio najveći uspeh, selektiran je nekoliko godina. Ilija Najdoski, Miodrag Belodedić, Darko Pančev, Vladimir Jugović, Dejan Savićević stigli su 1988. godine u klub, dok su godinu dana ranije ugovore potpisali Robert Prosinečki i Dragiša Binić. Rezultati su stigli 1990. godine kada je Zvezda osvojila duplu krunu, što je bila najava onoga što će se desiti godinu dana kasnije.

Posle velikog uspeha, javnost je očekivala da će ekipa ostati zajedno i narednih nekoliko godina, ali se to nije desilo. Zbog dešavanja u Jugoslaviji u roku od dve godine u timu Crvene zvezde nije bilo nijednog igrača koji je igrao u finalu u Bariju. Čak ni Petrović nije bio na klupi.



Klub su napustili Savićević, Prosinečki, Binić, Stojanović, Šabanadžović, Marović, a kasnije i Jugović, Mihajlović, Belodedić i Najdoski. Tako se zbog stanja u tadašnjoj državi 'raspala' ekipa koja ostvarila nezapamćeni uspeh srpskog fudbala.

U knjizi "Iza zavese: Fudbal u istočnoj Evropi" Džonatan Vilson otkriva razgovor sa golmanom Stevanom Stojanovićem, kapitenom tog tima Crvene zvezde.

"Tragedija je to što nikada nećemo saznati koliko dobri smo mogli da budemo", rekao je Stojanović Vilsonu.

Pored Crvene zvezde, na Gardijanovoj listi timova koji su rasformirani za kratko vreme našla se i ekipa Ajaksa koju su činili Van Der Sar, Sedorf, Rajkard, Overmars, Frak i Ronald De Bur, Davids, Rajziger, Klajvert i mnogi drugi. Posle pobede nad Milanom u finalu i osvajanja Lige šampiona 1995. godine, tim je rasformiran u naredne četiri godine.

'O'Lirijeve bebe' doživele su istu sudbinu krajem prošlog veka kada je Lids bio na vrhuncu, baš kao tim Porta koju je selektirao Žoze Murinjo i sa njima osvojio sve što se može osvojiti. Real je 2002. godine fenomenalnim golom Zidana savladao Bajer Leverkuzen u finalu LŠ, a od nemačke ekipe ubrzo nije ostalo ništa. Ista stvar desila se i sa Parmom početkom poslednje decenije prošlog veka.