Skener: Karakter šampiona ne gine dvaput na ruskom frontu!

Ama baš ništa nije moglo da spreči reprezentaciju Srbije da pobedi Rusiju u polufinalu Evropskog prvenstva i obezbedi mesto u borbi za zlato.

Glave izabranika selektora Aleksandra Đorđevića su toliko bile mirne i svesne zadataka koje su im on i njegov stručni štab zadali da čak i u momentima kada se protivnik sasvim približio nije bilo panike, konfuzije, gluposti...

Ideja da se Aleksej Šved otera što dalje od linije za tri poena je bila evidentna, u tome se u dobrom delu meča uspevalo, njegova standardna igra je blokirana, pa je do koševa morao sa linije za slobodna bacanja.

Zbog toga je ostajalo malo više prostora za ruske centre, pretili su i pogađali, ali je to svedeno na najmanji mogući nivo, dok se na drugoj strani sve otvaralo, naročito prva linija odbrane Rusa, na čelu sa Švedom, koga su srpski spoljni igrači lako probijali.

Ponovo smo videli briljantnu saradnju spoljne i unutrašnje linije, gotovo uvek se pronalazilo pravo rešenje, a i kada je realizacija izostajala često se stizalo do "druge šanse" i prilike za popravni.

FIBA.com

Napadi Srbije su ostajali mirni i staloženi čak i kada su Rusi krenuli u presing. Na drugoj strani su se pojavljivale pukotine, najbolje su ih nalazili Hvostov i Voroncevič, jedan niži i brži od svojih čuvara, a drugi viši i šuterski raspoložen.

Na poluvremenu je bilo 14 razlike za Srbiju (48:34), ali prava slika situacije na parketu je evidentna tek u odmeravanju ukupnih indeksa korisnosti - 65 prema 28 za srpske košarkaše.

Takvo poluvreme nije moglo da se ponovi, Rusi su zaigrali agresivnije u nastavku, došli su do protoka lopte, a posle povrede Jovića i na korak od potpunog egala. Pojavljivali su se elementi koji su mogli da zabrinu stručni štab Srbije, ali su reakcije bila pravovremene i ispravne.

Na muci su se prepoznali junaci, maltene svaki igrač je uspevao da postane najbolja verzija sebe, da izvuče maksimum i obezbedi sebi medalju, a timu šansu za povratak na tron - 16 godina kasnije.

Zadivljujuć je podatak da su reprezentativci Srbije pogodili 26 od 37 šuteva za dva poena (70%), imali 21 asistenciju uz svega 10 izgubljenih lopti. Na kraju su prebacili stotku u ukupnom indeksu korisnosti - 107.

FIBA.com

6 Milan Mačvan - definitivna potvrda da statistika ne može uvek da oslika košarkašku igru. U prvom poluvremenu je bio "defanzivni koordinator", nije dozvoljavao da se krilni košarkaši Rusije otkriju i zaprete. Za anale je bilo ono udvajanje Mozgova i potonja kontra uz asistenciju za Lučića. Kapiten.

7 Bogdan Bogdanović - nervirale su ga sudije i njihov katastrofalan kriterijum, nervirali su ga i bezobrazni ruski bekovi, ali mu to nije poremetilo glavu i fokus. Dovodio je Šveda do ludila u prvom poluvremenu, igrao agresivnu odbranu, praktično uvek bio na lopti i ukrao dve veoma bitne. I to sve u paklenom ritmu, da se normalan čovek zapita odakle tolika energija i snaga, ali kada je dete koje voli da se igra reklo da je umorno u toku igre? Takođe su se mnogi pitali da li ima "ono nešto", koliko je utakmica u karijeri rešio i slično... Dobili su svoj odgovor u u poslednja dva minuta.

11 Vladimir Lučić - koliko je samo bitno da u ekipi imate igrača na krilnoj poziciji koji može da se upusti u skok-duel sa gotovo svakim i da pokupi lopte, dok se centri bave zagrađivanjem svojih direktnih protivnika... Pokupio je 8 skokova, ubacio veoma bitnu trojku, a onaj šut sa preko pola terena je zamalo izašao iz obruča. Zadrhtala mu je ruka na liniji slobodnih bacanja, ali se ubrzo ispravio. Igrač za velika dela, sa karakterom koji se ne viđa svaki dan.

12 Dragan Milosavljević - bilo mu je potrebno da mu Đorđević kaže "šini je" da bi se odvažio na šut za tri poena - i pogodio je. U odbrani je jurio Šveda, usput i ostale bekove Rusije, ispadao s vremena na vreme, naročito posle blokova ruskih centara koje nije svaki put uspeo da zaobiđe.

14 Stefan Birčević - konačno je uradio ono što je trebalo i mnogo ranije - utrčao je duž osnovne linije i spakovao asistenciju Kuzmića u koš. Uhvatio je jedan važan skok u napadu na startu meča, ali je to bilo sve od njega. Voroncevič ga je nekoliko puta žestoko prevario, ali se to može zanemariti i njegova partija oceniti kao korektna.

FIBA.com

15 Vladimir Štimac - odigrao nešto manje od minuta i uspeo za to vreme da izbori jedan napad više za Srbiju.

22 Vasilije Micić - sve mu je oprošteno zbog trojke koju je ubacio kada se činilo da potpuno upadamo u rusku mašinu. Izgleda da ona gažena trojka na kraju četvrtine nije bila slučajnost, već najava za nešto veće.

23 Marko Gudurić - i on je ubacio jednu trojku, ali su dve gluposti koje je napravio u razmaku od dve sekunde mogle da budu kobne po našu reprezentaciju.

24 Stefan Jović - da se stopalo prokletog Hvostova nije našlo tamo gde mu nije bilo mesto... Prvi plejmejker Srbije je igrao u veoma dobrom ritmu do povrede, nije bio konstantan, ali je uspevao da napravi nekoliko serija dobrih poteza, i kao asistent i kao realizator. Prokleti Hvostov ga je sprečio da u poslednjoj četvrtini pokaže još malo svoje magije. Nadamo se da ćemo imati šansu da je vidimo u finalu.

32 Ognjen Kuzmić - odmah je pokazao Mozgovu da se neće naigrati u duelu sa Srbijom, skok u napadu i faul za 2+1 - nije mogao bolje da počne utakmicu. U nastavku je imao "crne rupe" u odbrani, potom prepustio mesto Marjanoviću, a svaki od 3 skoka u napadu koje je zabeležio je bio zlata vredan.

51 Boban Marjanović - protiv Italije je za ceo meč odigrao nešto manje od 17 minuta, u polufinalu čak 14 u prvom poluvremenu. I sve je izgledalo sjajno, prosto se igrao sa ruskim centrima, Mozgova je u nekoliko navrata žestoko namagarčio, dok su sudije puštale da ga bije ko god pomisli da ima pravo na to. Bobanov odgovor je bio spektakularan, ubacio je 18 poena, delio asistencije (4), kontrolisao reket (6 skokova) i bio konstantna ofanzivna napast za protivnika. Spasoje Veselinović