Subota, 07.06.2014.

12:00

Hrist spasitelj – "najpoznatiji" Isus na svetu

Kada znate da imate preko 200 miliona stanovnika i petu najveću teritoriju na svetu, znate da ste veliki. Kada imate sedmu najjaču ekonomiju na planeti, znate da ste još veći. Ali, kada uz sve to, u drugom najvećem gradu imate jedno od sedam novih svetskih čuda, znate da ste posebni.

Autor: Đukić Nikola

Default images

Statua Hrista spasitelja nalazi se u Rio de Žaneiru i visoka je 30 metara bez postolja koje dodaje još osam. Raspon raširenih ruku je skoro isti kao visina – 28 metara, ceo spomenik težak je 635 tona, a njegova izrada trajala je skoro čitavu deceniju. Smešten iznad grada postao je simbol brazilskog hrišćanstva, kao i jedno od najposećenijih turističkih mesta u celoj zemlji.

Ideja o velikoj statui na brdu Korkovado nastala je pedesetih godina 19. veka, kada je istu katolički sveštenik Pedro Marija Ros predložio princezi Izabel. Ona nije bila zainteresovana, ali je konačna odluka o odbijanju stigla posle nekih 40 godina, tačnije 1889. godine, kada je Brazil postao republika i kada je zakonima crkva potpuno odvojena od države.

Međutim, katolici nisu tako lako odustajali od ideje da imaju nešto što će simbolizovati njihovu veru, pa je drugi talas usledio početkom 20. veka. Katolički krug grada Rija je toliko insistirao na realizaciji ove ideje, da je 1920. organizovao Nedelju spomenika (Semana do Monumento), kako bi skupljao donacije i potpise brazilskih katolika za podršku gradnji statue. Akcija je uspela, novac je prikupljen i tada je nastao projekat jednog od najprepoznatljivijih simbola Brazila.
Beta/AP Photo/Silvia Izquierdo, File
U uži izbor ušla su tri predloga – Statua Hrista na krstu, statua Isusa sa globusom u ruci i statua Hrista Spasitelja. Odlučili su se za treću, za simbol mira – Isusa raširenih ruku. On predstavlja najsvetije lice raširenih ruku koje će prihvatiti svakoga ko mu priđe.

Mnogi ljudi sa raznih strana sveta radili su na dizajnu ovog velelepnog spomenika. Lokalni inženjer Eitor da Silva Košta dizajnirao je statuu, a skulptor je bio Pol Landovski, Poljak rođen u Parizu. Glavu Isusa napravio je rumunski skulptor George Leonida i po njoj je postao poznat. Kada je 1922. godine u projekat uključio Landovskog, izrada džinovskog Hrista je mogla da počne.

Grupa inženjera i tehničara proučavala je predlog Landovskog i odlučila da konstrukcija građevine bude od armiranog betona, a ne od čelika. Spoljašnji delovi izrađeni su od posebne vrste krede, a ona je izabrana zbog svoje izdržljivosti i lakoće pri korišćenju. Takođe, odlučeno je da bude okrenut tako da su mu dlanovi usmereni ka severu i jugu.
Beta/AP Photo/Felipe Dana
Radovi su počeli 1922, a završeni 1931, te je zvanično otvaranje bilo 12. oktobra iste godine. Zbog same veličine, pravljen je iz delova, a oni su donošeni na brdo Korkovado tek kad bi bili gotovi, i tamo sklapani. Konačan račun iznosio je 250.000 tadašnjih dolara, što danas iznosi oko 3.300.000 američkih novčanica. Planirano je da prilikom otvaranja osvetljenje startuje pronalazač radija Guljelmo Markoni koji se nalazio u Rimu, na više od devet hiljada metara udaljenosti. Ipak, zbog loših vremenskih uslova signal je bio slab, pa su to morali da urade radnici u Riju.

Kada je dobio konačan izgled, Brazil je znao da ima nešto posebno, ima Isusa visokog 30 metara! Čitavih 69 godina bio je najviši spomenik Art deko pravca, dok u Poljskoj nije sagrađena statua “Hrista kralja” koja je viša za tu jednu krunu, tačnije tri metra. Danas je peta najviša statua Isusa na svetu.

Teško je opisati koliko ovo umetničko delo znači za najveću državu u Južnoj Americi. Prvo sa ekonomske strane, jer bilo koji turista koji dođe u Rio, osim Kopakabane, Ipaneme, Sambodroma i Marakane, jednostavno mora da poseti Korkovado. Odmah da znate, taj izlet će vas u najjeftinijoj varijanti koštati 72 dolara.
Beta/AP Photo/Felipe Dana
Osim turistima, atraktivan je filmskim i muzičkim producentima, oglašivačima i mnogim drugim preduzetnicima koji debelo plate kako bi snimili nešto na ovom mestu.

Drugo, nećemo preterati ako kažemo da je ovaj brazilski grad afirmisan i postao svetski poznat baš zbog ove statue. Mnogi prvo pomisle na Hrista spasitelj+ kada im spomenete Rio, a isto tako neki svoje posete ovekoveče tetovažama upravo ovog motiva.

I treće, sigurno i najvažnije je to što je spomenik oličenje i simbol religije, tradicije i kulture koju Brazilci gaje. Hrist spasitelj čuva građane Rio de Žaneira već skoro 80 godina. Tu je da ih uveri u sigurnost koju im pruža vera u boga, da ih zbliži kada su u nevolji i podseti na borbu koja je vodila katolička zajednica. Statua Hrista nije samo zaštitnik građana, već i kulturnog i religijskog nasleđa grada i države.

Vremenom je dobio i neke dodatke koje nije imao prilikom izgradnje. Često je bivao žrtva promenljive klime grada u kom se nalazi i same visine, što je uticalo na stanje samog spomenika. Sa sitnim restauracijama radnici su krenuli 1990. godine, a one su intenzivnije nastavljene u 21. veku. 2003. godine statua je dobila prve velike i značajne dodatke, a to su liftovi i stepenice koje posetiocima omogućavaju da se popnu na vrh postolja, tačnije do stopala i podnožja same betonske konstrukcije.
Beta/AP Photo/Felipe Dana
Najveća oštećenja doživeo je 10. februara 2008, kada ga je pogodio grom tokom velike oluje. Tom prilikom stradali su prsti, glava i obrve. Dve godine kasnije usledila je najveća popravka – učestvovalo je više od hiljadu ljudi, popravljeni su gromobrani na rukama i glavi, stopala su osvetljena, uklonjeni veći nedostaci, popunjene su pukotine, a tom prilikom potrošeno je čak 60.000 kamenih pločica. U pitanju je posebna vrsta krede dovezena iz istog kamenoloma kao kada je statua građena.

Muke oko sređivanja nacionalnog blaga postale su još veće, kada je jutro 15. aprila 2010. Godine donelo nove probleme. Glava i desna ruka bile su išarane grafitima, a gradonačelnik Rija Eduardo Paes označio je ovaj potez kao kriminalni akt protiv države i čak ponudio nagradu od 10.000 brazilskih reala za pronalazača osumnjičenih. Vojna policija na kraju je uhapsila Paula Souzu dos Santosa zbog šaranja spomenika.

Ponovno otkrivanje restaurirane statue bilo je spektakularno, cela je bila osvetljena zelenim i belim svetlom, u znak podrške fudbalskoj reprezentaciji na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi.
Beta/AP Photo/Felipe Dana
Isus spasitelj i danas stoji, i dalje će stajati. Mnogima je interesantan kao na dan otkrivanja, a među njima je bio i Feliks Baumgartner. Čovek koji je postao poznat po skoku sa ivice svemira, pre tog poduhvata bavio se BASE skokovima. Baumgartner je u svoju karijeru upisao i skok sa ruke Hrista spasitelja.



Poseta ovoj građevini ostaće u lepom sećanju fotografu Liju Tompsonu, koji je napravio možda i najbolji ‘selfi’ ikada, u okviru pripreme za predstojeći Mundijal. Tompson je dobio dozvolu Turističkog odbora Brazila, a ceo doživljaj opisao je na svom blogu.

“Posle 20 minuta penjanja stigao sam do srca Hrista koji je bio napravljen od prelepih mozaika. Posle onoga što sam ja doživeo kao večnost pod pritiskom toplote u mrklom mraku, konačno smo došli do malog odeljka u Hristovom ramenu. Zgrabio sam konopac i povukao se duž glatke kože od krede do glave, gde smo pažljivo otvorili poklopac. Srce mi je lupalo od uzbuđenja i nisam mogao da čekam ni sekundu više. Kada sam izbacio glavu kroz rupu na Isusovoj kruni, bio sam potpuno ispunjen strahopoštovanjem u trenutku u kom su se moje oči susrele sa ogromnom panoramom koja bukvalno oduzima dah. Razgovarajte o religijskom iskustvu. Za neke, slikanje sebe se smatra sebičnim i sujetnim, ali ova jedinstvena prilika naučila me je da je ‘selfi’ moćan medij kojim možemo deliti sopstvene perspektive, inspiracije i lične priče sa svetom. Ne radi se o smešnim izrazima lica, živopisnim pozadinama ili samoubilačkim vratolomijama. To je način da obeležite trenutak i kažete ‘Bio sam ovde”, napisao je Tompson na svom blogu.



Mi vam sigurno nećemo preporučiti da radite išta slično, ali znajte da je, ukoliko vas put navede u Rio de Žaneiro, obilazak statue Hrista spasitelja jedan od obaveznih zadataka. .
Beta/AP Photo/Felipe Dana
.
Beta/AP Photo/Felipe Dana, File
.
Beta/AP Photo/Hassan Ammar
.
Beta/AP Photo/Felipe Dana, file
.
Beta/AP Photo/Felipe Dana, file
.
Beta/AP Photo/Felipe Dana
.
Beta/AP Photo/Felipe Dana
.
Beta/AP Photo/Renata Brito
.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 8

Pogledaj komentare

8 Komentari

Možda vas zanima

Zbogom Ukrajino; Pitanje svih pitanja je... 3
Svet

Zbogom Ukrajino; Pitanje svih pitanja je...

Lideri EU, koji će se sastati sa predsednikom SAD Donaldom Trampom i američkim zvaničnicima na marginama Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu, "cepaju" svoje beleške o Ukrajini, navodi Fajnenšel tajms.

12:42

19.1.2026.

1 d

Podeli: