Kirgistan – gde ne postoji déjà vu

U Kirgistanu nećete sresti žene na visokim potpeticama. Tamo dominira pijačna garderoba i jeftini modni touch sa zlatnim kopčama i šljaštećim detaljima. Tu i tamo poneka kopija Armani i Dolce&Gababba. Tako da o spektakularnom šopingu ni ne pomišljajte. Ali ukoliko želite neki jeftin suvenir, onda obiđite Osh Bazaar gde ćete morati malo da kopate po tezgama, s obzirom da izbor baš i nije sjajan. Ne zaboravite na cenkanje.

Ukoliko želite da budete u korak sa lokalcima, obavezno nabavite filcani šešir (kalpaks) koji je predviđen isključivo za muškarce. Tradicionalni tepisi su jako zanimljivi i kvalitetni, ali znaju da budu i jako skupi.

Photo: noviceromano / Flickr

Biškek, glavni grad Kirgistana, planski grad sa širokim bulevarima, hladnim fasadama i visokim drvoredima, još uvek nosi komunistički šmek. U njemu kao da je vreme stalo. Gradom dominiraju spomenici u sovjetskom stilu, jednostavni ali moćni. Na svakom trgu po jedan. Statua Lenjina u visini drveća daleko je najpoznatija. Lenjin podignutom rukom pokazuje u pravcu zgrade parlamenta. Lokalci zbijaju šalu da Lenjin ipak želi dobrodošlicu studentima američkog univerziteta, zgrade koja se lepi uz parlament.

Ala-Too Square je glavni trg u Biškeku na kome se odigravaju svi bitniji događaji, od demonstracija do festivala. Na trgu se nalazi statua koja nosi naziv Erkindik (sloboda).

Panfilov Park još uvek zaudara na sovjetsku hladnoću i statičnost. Na jednoj strani statua Lenjina, na drugoj išarani rasklimatani luna-park sa vrteškom kao glavnom atrakcijom, koja usporenim tempom jedva okreće zadovoljne putnike. U centru parka Zenkov kathedraal, katedrala s početka 20. veka, velikim delom izgrađena od drveta.

Dijagonalno od parka možete se ogrnuti dugim izvezenim kaputima i staviti filcani šešir. Par centi i vi u tradicionalnoj nošnji zabeleženi na fotografiji. Neverovatno, ali ova kvazi atrakcija više privlači lokalce nego strance.

Između trga Ala-Too i zgrade parlamenta smešten je Nacionalni istorijski muzej.

Za Biškek su tipični minibusevi Marshrutkas. Obično imaju 15-ak sedišta i jedan deo odvojen za stajanje gde može da stane dodatnih 10 ljudi. Da biste ih zaustavili samo mahnite rukom na dole. A da biste izašli izgovorite čarobno ah-stah-nah-VEE-tyeh (stop!) i minibus će se zaustaviti gde god. Table sa natpisima ‘ne uznemiravajte vozača i zabranjeno izlaženje van stanice’, kod njih ne postoje.

Druga, nešto sporija opcija je trolejbus koji isključivo staje na obeleženim stajalištima. Ulazi se na zadnja, a izlazi na prednja vrata.

Photo: neiljs / Flickr

Kada se u Kirgiziji organizuju venčanja, obavezno se iznajmljuje limuzina. Čak i porodice koje su daleko od imućnih, priušte sebi ovo zadovoljstvo. U zemljama centralne Azije iznajmljena limuzina na dan venčanja je jednostavno obavezna. Venčanje bez limuzine za njih je u istoj ravni kao venčanje bez torte.

Biškek je okružen planinskim gromadama prekrivenim snegom, smeštenim na preko 7000 metara visine. Između planinskih vrhova ušuškana su prelepa planinska jezera. Issyk Kull je najpoznatije i najlepše jezero Kirgistana. Naziv u prevodu znači toplo jezero. Iako se nalazi na visini od oko 1500 metara, zahvaljujući termalnim vodama, nikada se nije zaledilo.

Više od polovine površine Kirgistana leži na preko 3000 m visine. Oko 80% zemlje prekriva planinska regija Tian Shan.

Leti kirgigstanski nomadi dolaze sa stokom u ove krajeve i spavaju u nomadskim šatorima - jurtama. Skelet im je napravljen od drveta, a prekrivene su raznoraznim krpama i tepisima. Za putujuće nomade jurta je idealan stan, jer brzo može da se raspadne, ali u kratkom periodu i ponovo sagradi. Desni deo jurte namenjen je muškarcima, dok je levi predviđen za žene i prestavlja minijaturnu primitivnu kuhinju. Po čitavom prostoru razbacani su jastuci i ćebad koji noću štite od hladnoće.

Kirgistanska kuhinja zasniva se uglavnom na mesu i mlečnim proizvodima. Besh barmak (5 prstiju) je jelo br. 1. Nosi takav naziv jer se, zapravo, i jede uz pomoć prstiju. Oslikava pravi Kirgistan: ovčije ili konjsko meso prokuvano u ogromnim loncima. Postoji čitav ritual prilikom gozbe: svako dobija parče koje zaslužuje u zavisnosti od svog društvenog statusa.

Počasni gosti, da bi bili što srdačnije ugošćeni, izgleda da ipak prolaze najgore: za njih su rezervisani glava i oči pripremljene životinje. Kirgistanci će vam objasniti da u ovom običaju leži simbolika: oči simbolišu ponovno viđenje. Ostatak mesa, kombinuje se sa lukom i rezancima i jede se iz glomaznih čonja, prilično halapljivo, prstima.

Uz gotovo svako jelo, Kirgistanci pijuckaju čaj (chai). Ako budete pozvani u jurtu, umesto slatkog i vode, Kirgistanci će vam uz priču ‘to je naše tradicionalno, mora jedanput da se proba’, ponuditi konjsko mleko (koumys), čiji ukus retko kome može da se dopadne. Strašno je kiselo i oporo.

Na gotovo svakom koraku naići ćete na tezge na kojima se prodaju gamburgers, loša kopija američkih hamburgera. Čini ga döner kebab-meso, zemička, salata od seckanog kupusa, krastavac, kečap, majonez i par komadića pomfita. Koštaju oko 20 soma (0,3 €)

Nakon tiranije svih religija tokom 70-ogodišnje dominacije Sovjeta, Kirgizija je postala liberalna zemlja. Sloboda veroispovesti široko je zastupljena, tako da se niko neće zaprepastiti ako ugleda muslimanku u mini-suknji, ili hrišćanina koji nikada ne pređe prag crkve.