Skulpture Ivana Jeremića u "Otklonu"

Ivan Jeremić je rođen 1979. godine u Smederevu. Diplomirao je vajarstvo na FPU u klasi profesorke Zorice Janković 2008. godine u Beogradu. Diplomirao na VŠLIPU na Odseku nastavnik likovne kulture 2004.godine. Član ULUPUDS-a od je 2010. godine.

Samostalne izložbe:
2011. ,,Kretanje“, Mala galerija ULUPUDS-a, Beograd
2009. ,,Težina, oslobađanje, san“, Galerija savremene umetnosti, Smederevo
2009. ,,Težina, oslobađanje, san“, Dom kulture Studenski grad, Velika galerija, Novi Beograd

Učestvovao je na više grupnih izložbi i vajarskih kolonija.

Realizaciju izlozbe je pomogao Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Kretanje II

Na ovoj izložbi se može pratiti dalji razvoj Jeremićevih skulptura. Inspiraciju za perforacije u kamenu Jeremić nalazi u vitalizmu formi Henrija Mura koji je predstavljao „opšti simbol“ krajnje suprotnih, ali uzajamnih principa, kao što su puno – prazno, malo – veliko, ravno – neravno, oblo – ugaono, horizontalno – vertikalno i drugih, tako da je u istom značenju pomirena prostornost forme, živa i neživa priroda. Međutim, za razliku od antropomorfnih obeležja Murovske skulpture, Ivanove skulpture su apstraktni višeznačni znaci koji pre predstavljaju arhetipske simbole našeg kolektivno nesvesnog ili univerzalne oblike kao simbole arhajskog mišljenja ljudi, prvobitne znake ispisane na zidovima pećine Altamire. Jeremićeva otvorena forma je izraz podsvesnog procesa „struktuiranog kao jezik“ koja se kad stoji u kompoziciji sa drugim formama transformiše u svestan proces, jer umetnik svesno kombinuje skulpturalne znake u niz ili kompoziciju.

Ovo bi bio paradoks, ali, u umetnosti je dozvoljeno sve, pa i igra znacima; različite znakovne kombinacije brišu granice između svesnog i nesvesnog stvaralačkog procesa. Jeremićevi oblici se na ovoj izložbi, u svom traganju za vitalizmom kreću prema mehanici oblika. Naime, u skulpturalnoj kompoziciji pod nazivom „Brod“ Jeremićevi znaci predstavljaju aluziju na mašinu, tačnije na algoritamske operacije koje vrši kompjuter. Ove otvorene forme u kamenu spojene jedna sa drugom, analogne su binarnim brojevima, jedinicama i nulama, koje stoje u osnovi konstrukcije računara, u njegovim prekidačkim kolima.

Jeremićeva „mašina“ otvara priču o budućem vremenu: od Bebidžove analitičke mašine koja je zapravo preteča današnjeg računara zamišljena za računanje četiri aritmetičke radnje pomoću algoritamskih operacija do računara koji koriste mikroprocesore zahvaljujući kojima su oni smanjeni do veličine kalkulatora. Imajući u vidu uzor Jeremićevih skulptura - murovski vitalizam koji pripada prošlosti, i značenje kompozicije „Brod“ koja personifikuje budućnost, može se govoriti o vitalizmu mašine. Značenje Jeremićevih kamenih znakova se tako kreće od arhetipskih do algoritamskih informacija, od prošlosti ka budućnosti. Nije slučajno što su Ivanove skulpture sačinjene od kamena. Kamen je trajni materijal koji komunicira kroz vreme. I kad stoje samostalno ovi kameni znaci postaju deo „mašine“ sa značenjem algoritamskih znakova.

Moglo bi se reći da se Jeremićev znakovni diskurs u odnosu na prethodnu izložbu kreće prema značenju budućnosti. Prema rečima samog umetnika, on budućnost vidi kao simbiozu veštačke inteligencije i prirode. To nije apokaliptično viđenje budućnosti, već humanističko viđenje. On veruje da će doći do ekološke ere i da ćemo se vratiti prirodi. S obzirom na kraj vladavine nafte, ljudi će biti primorani da koriste solarnu energiju i ono što im nudi priroda, a mašine će ostati samo sredstvo rada i ništa više. Interpretacija se usložnjava: od kamenih Jeremićevih znakova i njihove vremenske dimenzije dolazi se do „Znakova pored puta“ i Andrićeve misli o prolaznosti vremena:

„Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom.“ Tako priča o kamenim znacima postaje priča o problemu interpretacije, jer znak je uvek višeznačan „isto kao što jedna reč može da znači drugo i da kazuje više od onog što mi o njoj znamo“.

mr Nena Daković – Jovanović, istoričarka umetnosti