Vinetu: Pola veka na filmu

Pre 50 godina jedan francuski glumac se našao u Minhenu na premijeri jednog nemačkog filma. Nije puno od toga očekivao jer je u celom filmu izgovorio tek nekoliko rečenica i zbog toga se prilično nervirao. Tim je veće bilo njegovo iznenađenje kad ga je pred bioskopom pozdravila oduševljena publika. "Vinetu! Vinetu!", vrištale su mlade devojke. Tada je konačno i Pjer Bris shvatio da je njegova uloga "ćutljivog crvenokošca" Nemcima ipak nešto značila, piše Dojče vele.

"San vaše mladosti postao je stvarnost". Tako je film reklamiran u jesen 1962. "Fantastičan uspešan roman Karla Maja `Blago u Srebrnom jezeru` kao monumentalni film!". Nakon "praizvedbe" u Štutgartu 12. decembra i premijere dva dana kasnije u Minhenu, posleratna je Nemačka pala u trans zbog Vinetua. Tri miliona gledalaca otišlo je u bioskop zbog ovog filma, i tako je započeo talas filmova Karla Maja iz šezdesetih godina.

Ovaj je uspeh mnoge iznenadio, pre svega producenta filma Horsta Vendlanta (1922-2002). Ideju za film dao mu je njegov sin, koji je bio oduševljeni ljubitelj dela Karla Maja. Sam Vendlant nije pročitao nijednu njegovu knjigu. Zbog toga nije ni verovao da će se Nemci tako masovno zagrejati za nekog izmišljenog Indijanca.

Reditelj Harald Rajnl (1908-1986) je pak bio dobar poznavalac dela Karla Maja. On je uz to bio taj koji je otkrio divlje romantične hrvatske pejzaže kao dobru kulisu za scene s Divljeg zapada. Međutim kad je ulogu Vinnetua hteo da dodeli jednom meksičkom glumcu, producent Vendlant je smesta intervenisao. Taj bi glumac u najboljem slučaju smeo da glumi samo Vinetouovog ubicu, narugao se on. I sve do pred sam početak snimanja nisu imali glavnog glumca. Tada je Vendlantu, na jednom prijemu tokom Berlinskog filmskog festivala, za oko zapao jedan naočit mladi Francuz. Odluka je pala na licu mesta: "On je taj!". Pjer Bris ulogu je prihvatio samo zato što je čuo da će u filmu glumiti i holivudska zvezda Leks Barker (u ulozi Vinetouovog prijatelja Old Šetrhenda). "Za Karla Maja nisam nikad pre bio čuo", priznao je Bris.

Šestog avgusta započelo je snimanje u Hrvatskoj, na azurno plavim Plitvičkim jezerima. "Čovek bi tamo skočio u jezero i ne bi više izlazio", hvalio je još godinama kasnije lepote ovih jezera poznati nemački glumac Gect Georg. Na setu je vladala atmosfera Vavilonske kule. Većinu sporednih uloga i statista glumili su stanovnici tadašnje Jugoslavije, a ni Leks Barker ni Pjer Bris nisu znali ni reč nemačkog. Jednom je tako Pjer Bris pomislio da je reditelj povikao "Vinetu", pa je zagalopirao na svom konju prema kameri. A reditelj Rajnl je samo zamolio "bitte ton" (molim ton).

Rajnl se seljakao s filmskom ekipom i 300 statista i sa 150 konja kroz Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Producent Horst Vendlant se kasnije prisećao: "Odjednom me uhvatio užasan strah i pomislio sam - koliko to sve košta." No Rajnl ga je umirio, a da bi uštedeo, snimao je svaki dan po 14 sati. "Taj je imao kondiciju", pričao je Vendlant. I glumci su vredno radili, "na čelu s Leksom". Ovaj 1,93 m visoki holivudski glumac, koji je u filmu bez pardona sređivao čitave razbojničke bande, u stvarnosti je bio toliko osetljiva duša da se jednom, kad je Pjer Bris doživeo saobraćajnu nesreću, onesvestio. "Vinetu" je u nezgodi ipak ostao nepovređen, a Leks je kad je to čuo, zaplakao od sreće.

Filmovi o Vinnetuu nakon uspešnog početka nizali su se jedan za drugim, njih 11. Deca koja su na zidove soba lepila plakate s Vinetouom a koje je objavljivao časopis za mlade Bravo, izrasla su kasnije u generaciju ´68. Međutim kao studente više ih Vinetu nije zanimao. I tako je 1968. okončan ovaj uspešni serijal.