Rusi vraćaju Srbiji stranicu Miroslavljevog jevanđelja, a mi njima Reriha

"Mislim da ćemo do polovine ove godine završiti taj veliki posao za srpsku kutluru i da ćemo imati 166. stranu Miroslavljevog jevanđelja", rekao je Vukosavljević za Tanjug i podsetio da više nije reč o obećanjima nego o dogovoru sa ruskim ministrom kulture Vladimirom Medinskim, a koji su potvrdili i predsednici dveju zemalja Vladimir Putin i Aleksandar Vučić.

Prema njegovim rečima, posle te potvrde više nismo na terenu potencijala već okonačanog dogovora oko povratka 166. strane jedne od najvećih srpskih kulturoloških relikvija iz Rusije u kojoj je od 1845. godine.

Dogovor, kako je podsetio, podrazumeva da Moskva dobije sedam slika Nikolaja Reriha, koje su dospele u Narodni Muzej 1932. godine, kada ih je sam umetnik poslao na izložbe u Beograd i Zagreb.

"Sada razgovaramo o tehnici kada i na koji način da stranica stigne u Beogard, a kako Rerihove slike u Moskvu. Mogu da kažem da se radi o nekoliko meseci. Videćemo da to bude neka prigodna okolnost ili poseta. Preduslovi se razrađuju i verujem da ćemo u narednih nekoliko meseci vratiti list, a Rusi dobiti Reriha", kazao je ministar.

Prema rečima Vukosavljevića, zahvaljujući ovom dogovoru Srbija će dobiti apsolutno neprocenjivu vrednost, a značaj i vrednost slike koje ćemo dati ne mogu se meriti sa sa onim šta dobijamo.

"Dao bih i 707 slika za jedan list Jevanđelja, jer je to naš kulturni DNK, a silke vrede - milion evra, 700.000 ili 1,3 miliona... Ne dajemo Paju Jovanovića, Uroša Predića - naše kulturno blago ...", rekao je ministar i podsetio, da Rerih u Rusiji ima kultni status ne samo kao umetnik, već kao i filozof i mistik koji pokriva nekoliko oblasti.

Tokom godine Rerih će dobiti Muzej u Moskvi što dokazuje koliko znači za rusku kulturu, rekao je Vukosavljević i podsetio da su njegove slike poslednji put izlagane u Beogradu 1996. godine.

Ministar je rekao da se razmišlja o tome da mesec dana pre razmene Rerihove slike budu izložene u Beogradu.

Vukosavljević je naveo da sa ove istorijske distance, posle više od 160 godina nije moguće utvrditi okolnosti pod kojima je stranica završila u Rusiji i da postoje dve teorije podjednako moguće - jedna da ju je Petar Uspenski iscepao i uzeo, a druga da je dobijena u zamenu za neku nadoknadu jer su u to vreme monasi živelu u velikoj oskudici.

"Istorija je prekrila taj događaj i jedino se zna da je to naš list, a Rerihove slike nisu naše. One nisu pokonjene, nisku kupljene, nisu legat, ovde su se zatekle", rekao je ministar.

On ističe da je Rusija sa velikim poštovanjem pazila na našu dragocentost te da zna da se dirktor biblioteke pita šta će sad jer im je to jedna od važnih relikvija, primer staroslovneske paleogafije, dokument od izutetnog značaja koji je deo njihove zbirke.

Ministar je naveo da Srbija radi i na formiranju Fonda koji bi pomogao u vraćanju srpskog kutlurnog blaga koje se nalazi u različitim kolekcijama i bibliotekama širom sveta.

"Neki od tih najznačajnijih dokumenata srpske istorjie, čuveno Vukanovo jevanđelje je u Sankt Petersburgu, Marinsko jevanđelje u Moskvi, Sinajski psaltir u manastiru na Sinaju, a čuveni, najstariji prepis Nomokanona Svetog Save - Ilovička krmčija, prepis iz 1262. u Zagrebu", rekao je on.

Miroslavljevo jevanđelje jedan je od naših najvećih materijalnih spomenika i najvitalnijih i najbitnijih delova kulturnog jezgra i našeg istorijskog sećanja. Kao takav u slovenskoj paleografiji i svetskoj istoriji umetnosti tretira se kao dokument prve kategorije neprocenjive umetničke vrednosti. Pod zaštitom je Uneska.