Sve tajne jednog od najboljih trilera devedesetih godina

Film koji je mnoge ostavio bez daha pojavio se 1995. godine, a uprkos slavnoj glumačkoj postavci (Bred Pit, Morgan Frimen, Kevin Spejsi i Gvinet Paltrou), u početku nije delovao obećavajuće iz dva očigledna razloga: bio je plod ne preterano poznatog režisera i čoveka kojem je to bio prvi scenario.

Ipak, "Seven" je nadmašio sva očekivanja i postao moderan klasik. Film ove godine slavi 22. godišnjicu od premijere, a mi vam tim povodom predstavljamo nekoliko činjenica koje dokazuju da su njegovi tvorci u ovom slučaju stvarno razmišljali van svih okvira...

Priču je smislio radnik u prodavnici CD-ova

Scenarista Endru Kevin Voker završio je filmski program na javnom Univerzitetu u Pensilvaniji, ali u narednih nekoliko godina nije bio ni blizu filmskoj industriji. Naprotiv, jedva je spajao kraj sa krajem radeći u prodavnici CD-ova u Njujorku.

Bio je toliko depresivan da je napisao mračnu priču o lovu na ubicu koji koristi sedam smrtnih grehova kao inspiraciju za zločine.

Kad je završio scenario, Voker je toliko bio zadovoljan napisanim da je poslao scenario profesionalnom piscu Dejvudu Kepu, nakon čega je usledio telefonski poziv u kojem ga je Kep obavestio da je spreman da scenario pošalje agentu, koji je pronašao kupca u kompaniji "Nju lajn sinema".

Dejvid Finčer se pridružio ekipi iz zabune

Finčer je do tada iza sebe imao samo jedno neuspešno iskustvo - režiranje "Aliena 3", pa je znao da nema još mnogo prilike da impresionira Holivud.

Odabrao je "Seven" zbog nekonvencionalnog pristupa žanru, posebno zbog završetka filma u kojem detektiv kojeg glumi Bred Pit otkriva da je ubica odrubio glavu njegove žene i poslao mu je u kutiji.

Producenti su želeli da promene kraj kako bi žena preživela, ali kad je Finčer pokazao zanimanje za film, primio je Vokerov žestoki završetak priče i odlučio da je to ono što želi da snimi.

Studio je pristao, iako se producent Arnold Kopelson sve vreme protivio tome tokom snimanja filma.

Bred Pit se "ubio" od rada

Tokom scene u kojoj Pitov lik, detektiv Dejvid Mils, lovi ubicu po kiši, Pit se spotakao i rukom probio staklo automobila. Tom prilikom zadobio je ozbiljne povrede i do kraja snimanja trebalo da nosi gips, što je dodato u scenario.

Pri naknadnom snimanju scena koje se događaju ranije u scenariju, morao je da sakrije ruku najbolje što je mogao.

Kevin Spejsi nije primio zasluge koje je zaslužio

Kada je Finčer unajmio Spejsija za lik ubice Džona Doa, glumac je smatrao da će biti zanimljivije ako sakriju od javnosti da je uključen u projekat.

Smatrao je da, ako se sazna da se on pojavljuje u filmu, javnost neće teško otkriti ko je dežurni krivac. Tako se Spejsi nije spominjao u reklamama i najavama filma, i njegovo ime nije otkriveno ni u uvodnoj špici.

"Lenjost" je predstavljao izuzetno mršav mladić

Za odabir statiste koji je trebalo da bude ubijen u prikazu lenjosti tražena je osoba koja može dugo da leži na miru i koja je mnogo mršava.

Glumac Majkl Rid Mekej, težak svega 44 kilograma, savršeno se uklapao u ulogu.

"Pitali su me da li mogu još malo da smršam. Ali nisam", prisetio se Mekej.

"Škrtost" nije znala šta je čeka

Glumac Džin Borkan odgovorio je na poziv za kasting na kojem se tražio neko nalik advokatu.

Tek kad je došao na snimanje saznao je da će morati da bude go, prekriven krvlju i da glumi mrtvaca.

"U tom trenutku sam odlučio da ponovo pregovaram o uslovima", izjavio je Borkan i tražio (i dobio) pet puta veću cenu od uobičajene za statiste, tačnije 522 dolara, kao i jedne - gaće.

Većina nasilja ne dešava se na ekranu

Uprkos detaljnim pregledima mučenih, naduvenih i tela punih insekata, skoro sve scene krvoprolića odvijaju se pre nego što detektivi Mils i Somerset stupe na scenu.

Jedino prikazano ubistvo je ono kada Mils ubije Doa zbog toga što mu je ovaj ubio suprugu.

Čak je i uvodna špica bila revolucionarna

Finčer je prvobitno planirao da započne film scenom u kojoj detektiv Somerset posećuje svoj dom na selu i vraća se vozom nazad.

Tada su pozvali Kajla Kupera, koji je na kraju montirao nešto sasvim drugo, uz muziku benda "Nine Inch Nails".

"Njujork tajms" je Kuperov posao nazvao korakom napred u filmskom stvaralaštvu, a dizajner je kasnije pozvan da radi na projektima poput serijala "Spajdermen'" i "Zora živih mrtvaca".

Njegov rad je bio toliko očaravajući da je režiser Zak Snajder jednom rekao da neki režiseri odbijaju da rade s njim jer on "ume da učini uvodnu špicu mnogo boljom od ostatka filma". Preostali deo teksta možete pročitati na sajtu Mental Floss.