INTERVJU: Darko Rundek

U trenutku dok ovaj tekst nastaje, Darko Rundek i njegov „Kargo orkestar“ na putu su ka Dalmaciji. Iza njih ostala je Inđija, u kojoj su otvorili, sada već tradicionalni, Scena fest. Gradsko šetalište, ulica Vojvode Stepe, gde je koncert održan, bilo je puno obožavalaca. Upravo kao što se Darko Rundek uoči nastupa i nadao da će biti.

„Puno publike na glavnom korzu, skupiće se ljudi i biće odlično...“, kratko nam je rekao Rundek nekoliko sati pre nego što je izašao na binu. U Inđiji je bio prvi put, ali ga taj vojvođanski grad može ponovo očekivati, jer Darko Rundek se često vraća u gradove koje je posetio...

U Vojvodinu je došao kao muzičar. Međutim, muzika, iako je njom stekao najveću slavu, nije i njegova jedina ljubav. Manje je poznato da je Darko Rundek diplomirao pozorišnu režiju. U njegovoj biografiji, osim pevač, pesnik i frontmen grupe „Haustor“, može da stoji i glumac, producent i reditelj. Poslednjih godina, veoma je aktivan u pozorištu.

"Te dve ljubavi spajam tako što pišem glazbu za kazalište, ali i za film. Pišem, često i sam proizvedem, produciram i smišljam... Mislim da mi to dobro ide, jer razumijem što muzika može učiniti za predstavu ili film", kaže Rundek.

U fokusu pozorišnog rada Darka Rundeka, u poslednje vreme su dve predstave: „Brod za lutke“ i „Balade Petrice Kerempuha“, recite nam nešto više o njima

DR: Počnimo od „Balada“, one su bile nešto prije. Izašle su na Brijunima, na teatru „Ulysses“, koji vode Lenka Udovički i Rade Šerbedžija, tokom sezone posvećene Miroslavu Krleži. Predstavu smo režirali Šerbedžija i ja. Šerbedžija je sa Mladenom Basarijem već radio „Balade“ početkom ’80-ih. To je bila zaista sjajna predstava... igrala se u teatru „ IDT“ u Zagrebu, a ja sam je gledao sigurno desetak puta jer je bila živa i stalno se menjala. Njihova verzija predstave je bio neki početni kapital od kojeg smo krenuli, a mi smo probali otići još dalje od tog iskustva. Imali smo drugačiji izbor tekstova, a od muzike koja je bila u toj predstavi ostao je samo jedan song. Sve ostale songove sam napisao nove. Ti songovi su prirodno, izašli iz tog teksta koji malo ko razume. To je jedan težak, dijalektan jezik, koji je Krleža još dodatno izmišljao, tako da je izmješao sve i svašta, ali ono što je bitno je da je sve to što je s tim jezikom učinio, bilo u službi ritma i melodije tog jezika.. tako su i songovi sami izašli iz teksta, prirodno su se iz njega formirali.

„Balade Petrice Kerempuha“ su neka vrsta kabarea?

DR: Da. Većinom vrijemena su songovi, ima nešto točaka koje su govorne. Dok smo je Šerbedžija i ja režirali bila je veoma jasna podela posla. Šerbedžija je bio zaduženiji za dramaturški aspekt, a ja za muzički. Predstava je jako lepo izašla i jako lepo funkcionira, a svako izvođenje je za mene veliko veselje.

A predstava „Brod za lutke“?

DR: To je jedan od ranijih komada Milene Marković, koji je režirala Ana Tomović. Moglo bi se reći da je dosta autobiografski. Svaka scena komada se završava songom, tako da ima sve skupa 11 ili 12 songova. Skupili smo uz prijateljsku pomoć Borisa Kovača jedan mali orkestar. Tu su bubnjevi, harmonika, flauta, gitara i kontrabas. Do sada smo održali jednu polu javnu, generalnu probu krajem juna, tako da se predstava može smatrati gotovo završenom. Uz još dve, tri probe, u septembru će otvoriti sezonu u Narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Pre nekoliko dana objavljen je CD “Balade Petrice Kerempuha”, sa muzikom iz te predstave. Iskoristio bih to da se vratimo nas Vas kao muzičara... Da li je pesme komponovane za pozorište moguće izvoditi i na koncertnim nastupima, na primer pesme sa tog CD-a i da li to radite?

DR: To sam već puno puta radio... Na primer „Zumbul“, koji je izašao na albumu „U širokom svijetu“ bio je song iz predstave „Ženidba“, „Ay Carmela“ sa istog albuma je bila song iz predstave „Ay Carmela“... Sigurno je bilo bar tri ili četriri songa iz predstava, koji su preživeli predstave i postali deo mog koncertnog repertoara.

Vi takođe i glumite, i u pozorištu i na filmu. Kako se Darko Rundek snašao kao glumac?

DR: Gluma me privlači. Deo razloga iz kog sam se upustio u to da studiram pozorišnu režiju, bio je taj „glumački crv“ sa kojim sam se rodio. To me veseli, ali, s druge strane, nikada se time nisam baš ozbiljno bavio, nisam to dovoljno učio da bih mogao automatski izvoditi, već sve što radim, moram izmišljati od nule. Kada se sada, na primer, setim uloge u filmu „Ruševine“Janeza Burgera, koji je sniman u Sloveniji pre par godina, to mi je stvarno bio jedan težak posao, koji me je iscrpeo.

Nedavno ste pokrenuli i svoj internet sajt www.darko-rundek.com koji bi prema ranijim najavama, publici trebalo da približi neku drugu stranu Darka Rundeka. Šta će to posetioci vašeg sajta saznati novo o vama?

DR: Pa sve što je izvan estradnog – pjesama i albuma... Tu se može naći moja muzika za kazalište, film, moje radio-drame, projekti „Between“ koje sam radio sa Izabel, (koja svira električnu violinu, pr. a.) Sajt ima šest poglavlja, od kojih su neka manje poznata.

Sajt je aktivan nešto više od mesec dana. Kako se pokazao kao način prezentacije i na primer kanal za komunikaciju sa fanovima?

DR: Povratne informacije su uglavnom bile veoma pozitivne. Koliko vidim, sajt je vrlo posećen. Kada prođe leto i kada ponovo dođem do svog kompjutera, kada sednem i na miru pogledam šta je sve stiglo od ljudi koji su posjetili sajt, moći ću malo preciznije reći, ali i sada mogu da kažem da sajt ide odlično i da je zanimljiv. Po statistikama, posetioci vide i po 10 – 15 stranica, tako da ih očito sajt „uvuče“ i ne zaustavljaju se samo na par strana.

Dakle, zaključak bi bio da ste višestran umetnik i ako ste najpoznatiji kao muzičar. Da li inspiracija za druge umetnosti takođe dolazi iz muzike?

DR: To se zapravo, manje – više, sve nekako ipak vrti... To je neka ljudska potreba za transformacijom, koja mi se čini da je u osnovi umetnosti, da na neko vreme možeš postati neko drugi, nešto drugo... i muzika je isto neka vrsta transformacije vremena i energije u nešto drugo. Dakle, ta neka magija transformacije je nešto što valjda svi imamo, a neki, koje je to više privuklo, onda to mogu artikulirati kroz razne materijale – kroz muziku, teatar, slikarstvo, plesanje... tako se to meni čini.

I za kraj... kada će publika u Srbiji moći ponovo da vas vidi?

DR: Možda već krajem jeseni. Pričali smo nešto da dođemo u Beograd ili možda i nekoliko gradova da promoviramo naš „live“ album koji smo snimili u Domu Omladine u Beogradu, prošle godine. To je sjajan album, čini mi se pre svega jer je publika toliko odlična. Beogradska publika, koja je stvarno, da kažem, najbolja na svetu. Pola kvalitetnih albuma, sigurno dolazi iz toga kako je publika u tome sudjelovala i to se sve čuje. Tako da ćemo se najverovatnije pojaviti krajem jeseni sa par koncerata, koji će promovirati album. Zadnji su dogovori da će se taj album moći nabaviti samo na tim koncertima.