Juda nije izdao Hrista

Jevanđelje po Judi uzdrmalo je temelje na kojima počiva hrišćanstvo. U tekstu od 30 stranica na koptskom jeziku, koji je konačno preveden, navodi se da Juda Iskariotski nije izdao Isusa Hrista, već da mu je on to rekao da uradi.

„Ti ćeš biti apostol koga će progoniti svi ostali. Judo, ti ćeš žrtvovati telo čoveka u kome se nalazim“, rekao je navodno Isus Hrist jednom od svojih 12 apostola pre nego što su ga odveli rimski vojnici. „Udalji se od ostalih i ja ću ti reći tajnu kraljevstva. Moguće je da ga dostigneš. Obrati pažnju na sve što ti kažem, otvori oči pogledaj oblak, svetlo unutar njega i zvezde koje ga okružuju. Zvezda koja ga vodi je tvoja zvezda“, rekao je navodno Hrist Judi.

U Jevanđelju po Judi navodi se i da je Isus upravo Judu poštovao najviše od svih 12 apostola.

Jevanđelje po Judi, koje zvanični Vatikan ne priznaje, otkriveno je sasvim slučajno sredinom prošlog veka u Egiptu, odakle je ilegalno prokrijumčareno u Švajcarsku. Jevanđelje je potom došlo u posed Fondacije za drevnu umetnost Mesena iz Bazela. U saradnji sa Institutom za istorijska oktrića iz Kalifornije tekst sa papirusa je preveden, a TV stanica „Nešenel džiografik“ će u nedelju emitovati specijalnu emisiju o Jevanđelju.

Monsinjor Valter Brandmiler, šef Komiteta Vatikana za istorijske nauke nazvao je Jevanđelje po Judi „proizvodom religijske fantazije“ istakavši da ono neće imati nikakav uticaj na učenje Crkve. Tokom 2.000 godina hrišćanstvo je Judu predstavljalo kao izdajnika koji je poljupcem Isusa Hrista potkazao rimskim vojnicima.

Međutim, eksperti koji su proučavali tekst tvrde suprotno. Jedan od njih je Čarls Hedrik, bivši profesor koptskih studija na Univerzitetu Misuri u SAD: „Šest stranica koje sam preveo govore o tome da je Juda ispunjavao Božju volju i da nije namerno izdao Hrista. Spis potiče iz petog veka nove ere i njegov autor nije sam Juda. Zapravo, skript na papirusu je kopija teksta iz drugog veka, koji se u istorijskim knjigama spominje kao originalno Jevanđelje po Judi“, rekao je Hederik.

U knjizi iz 178. godine nove ere pod nazivom „Protiv jeresi“ Sveti Irinej (130-202. nove ere) navodi da je kod gnostika, pripadnika drevne sekte, rašireno učenje da Juda nije izdao Hrista već da je ispunjavao njegovu volju. Dva veka kasnije Jevanđelje po Judi spominje i Sveti Epifanije sa Kipra.

Prema istorijskim podacima, na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine car Konstantin je okončao dogmatske rasprave, osudio jeres, ujedinio hrišćanstvo i priznata su samo četiri jevanđelja (po Luki, Marku, Jovanu i Mateji), iako je postojalo više od 30 tekstova koji se odnose na život Isusa Hrista. Da ima mesta sumnji u zvaničnu crkvenu verziju pokazuje i činjenica da se ni priznata jevađelja ne slažu po pitanju Judine izdaje Isusa. U Jevanđelju po Mateji navodi se da je Juda poljubio Hrista i tako rimskim vojnicima otkrio njegov identitet. Međutim, u Jevanđelju po Jovanu navodi se da je Juda doveo rimske vojnike do mesta gde se Hrist nalazio sa apostolima i da su oni pozvali da „Isus Nazarećanin izađe“, nakon čega je Isus rekao: „Ja sam“, i izašao pred njih.

U Novom zavetu stoji da je Juda izdao Hrista za 30 srebrnjaka. Pošto je jevrejskim sveštenicima vratio srebrnjake, Juda se obesio.

U Javanđelju po Mateji navodi se da se Isus na poslednjoj večeri obratio okupljenim apostolima sledećim rečima: „Reći ću vam istinu, jedan od vas će me izdati.“

Kada su se apostoli uskomešali i zatražili da Isus pokaže izdajnika, on je uzvratio: „Onaj koji večera sa mnom će me izdati. Sin čoveka će postupiti baš kao što je zapisano. Ali zlo će stići onoga ko me izda. Bilo bi bolje za njega da se nije rodio.“

Nakon otkrivenih detalja postavlja se pitanje da li je Juda zapravo bio heroj koji je žrtvovao život na zahtev svog gospodara?