Sedam godina nezavisnosti Crne Gore

Prema zvaničnim rezultatima, na referendumu je glasalo 419.240 građana ili 86,5 odsto od ukupnog broja birača. Crnogorsku nezavisnost podržalo je 230.661 građana ili 55,5 odsto, dok je za ostanak zajedničke države sa Srbijom bilo 185.002 ili 44,5 odsto.

Održavanju referenduma prethodili su pregovori predstavnika blokova za nezavisnost i zajedničku državu preko slovačkog diplomate i posrednika Evropske unije Miroslava Lajčaka.

U višemesečnim pregovorima najviše sporenja bilo je oko većine koja je potrebna da bi referendum uspeo, da bi, uz posredovanje EU, na kraju dogovoreno da je za uspeh referenduma bilo potrebno da ga podrži 55 odsto izašlih birača.

Referendumsko pitanje glasilo je - Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim međunarodno-pravnim subjektivitetom. Referendum je nadgledalo više od 3,4 hiljade posmatrača, od kojih 2,27 hiljada domaćih i oko 630 stranih.

Izašnjavanje građana pratilo je i više od 630 domaćih i novinara iz regiona. Skupština Crne Gore usvojila je Zakon o državnim praznicima, prema kome je 21. maj proglašen Danom nezavisnosti. Povodom Dana nezavisnosti, 21. i 22. maj proglašeni su za neradne dane u Crnoj Gori.

Različite ocene samostalnosti

Predstavnici crnogorske vlasti i opozicije različito su ocenili sedam godina crnogorske nezavisnosti - od stavova da ima razloga za zadovoljstvo, do ocena da nisu ispunjena očekivanja, posebno u oblasti ekonomije i vladavine prava.

Premijer Milo Đukanović kazao je da je zadovoljan ostvarenim u prvih sedam godina crnogorske nezavisnosti, ne sporeći da je moglo još više i bolje.
On je naveo da je globalna ekonomska kriza ostavila posledice i na privredno stanje u Crnoj Gori, dodajući da je, s druge strane, ostvaren značajan napredak na planu evropskih i evroatlanskih integracija.

"Crna Gora je u kratkom roku prešla važne deonice na putu ka EU i NATO i zadobila respektabilno poverenje investitora", istakao je Đukanović i dodao da je očekivao da će se više postići na planu bržeg prevladavanja političkih razlika u Crnoj Gori, dodajući da se nada da će i na tom planu u narednom periodu doći do poboljšanja u cilju bolje zajedničke budućnosti.

U Socijaldemokratskoj partiji, manjoj članici vladajuće koalicije, ističu da dosadašnji rezultati jasno pokazuju da su gradjani Crne Gore napravili pravi izbor glasajući za obnovu nezavisnosti pre sedam godina.

"Ono što karakteriše protekli period je snažan napredak u evropskim i evroatlanskim integracijama u kojima smo trenutno lider u regionu. I pored toga što nismo imali razvijene administrativne ili diplomatske kapacitete, pokazali smo da marljivim radom i ulaganjem ogromnog truda možemo postati
zemlja za primer kad je u pitanju ispunjavanje naših evropskih obaveza", kazao je portparol SDP-a Mirko Stanić u izjavi medijima.

On je istakao da je danas prosečna plata ili penzija u Crnoj Gori dva puta veća nego što je bila 21. maja 2006. ali i dalje ima prostora za poboljšanja standarda građana. Stanić smatra da borba protiv kriminala i korupcije mora biti nastavljena pojačanim intezitetom.

Predstavnici opozicija, s druge strane, ocenili su da je Crna Gora postala partijska država, nezavisna od Srbije, ali ne od kriminogenih struktura. Funkcioner Demokratskog fronta Goran Danilović kazao je da ima mnogo razloga za nezadovljstvo trenutnim stanjem u Crnoj Gori.

"Mnogo je više propalog i ruiniranog nego izgrađenog. Previše je socijalnih slusčajeva, a malo demokratije. Ako se poredimo sa drugima - zaostajemo", istakao je on.

Predstavnik Socijalističke narodne partije Aleksa Bečić takođe smatra da je stanje u Crnoj Gori, nakon sedam godina od održavanja referendum, nezadovoljavajuće. Prema njegovim rečima, nizak nivo životnog standarda i praktično nepostojanje srednje klase na najbolji način pokazuju ekonomsko-socijalnu sliku Crne Gore.

"Nažalost, obistinele su se pretpostavke da su najodgovorniji pojedinici u crnogorskom vrhu koji su, usput rečeno, više puta u svojoj političkoj istoriji menjali ideologije i partnere, nezavisnost Crne Gore iskorisitili značajnim delom kao projekat privatne države koja im je poslužila kao pogodno tlo da realizuju lične interese", kazao je Bečić.

Pored loših ekonomskih rezultata, on ističe da je zabrinjavajuća ocena međunarodnih zvaničnika o stepenu organizovanog kriminala i korupcije u Crnoj Gori.

"Nepostojanje vladavine prava, selektivna primena zakona, pojedinci koji se nalaze iznad pravnog poretka Crne Gore, potpuno zarobljene institucije sistema posebno u oblasti pravosudja koje se, nažalost, poistovećuju sa vladajućom partijom pokazuju jasnu sliku i u ovoj oblasti", naveo je Bečić.

Poslanik Pozitivne Crne Gore Dritan Abazović kazao je da je sam čin dobijanja nezavisnosti istorijski dogadjaj, ali postoji utisak moglo i moralo bolje. "Crna Gora je država koja ima sve mogućnosti za jednu kvalitetnu budućnost u kojoj će životni standard biti mnogo veći nego danas. I pored svega toga, nije urađeno ono što smo očekivali. Zemlja danas nije ono što je trebala biti i ono što smo zamišljali 2006. godine", smatra on.

Prema njegovim rečima, napravljeno je mnogo grešaka u ekonomiji, a društvo nije uspelo da pobedi ni druge izazove tranzicije. "Korupcija je ostala sistemski problem, a volja za njeno eliminisanje skoro da ne postoji", naveo je Abazović.