Gde se leče narkomani u Srbiji?

Roditelji često ne žaleći novac šalju decu na mesta koja nisu za lečenje narkomanije iako ima dovoljno mesta u bolnicama.

Radna terapija, život u komunama pri crkvama, molitva, rad u polju, pa i kažnjavanje batinama, sve do ubistva, kao što se desilo pre nekoliko dana u Jadranskoj Lešnici, neke su od metoda u kojima narkomani, a pre svega njihovi roditelji, traže izbavljenje od droge.

Dr Jasna Daragan Saveljić, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj u Beogradu, tvrdi da u Srbiji ima dovoljno mesta u bolnicama za lečenje narkomana, iako priznaje da uslovi nisu savršeni.

Doktorka ističe i da se nijedna komuna niti udruženje građana ne može baviti lečenjem, već eventualno resocijalizacijom bivših zavisnika. Osim toga, postoji i desetak privatnih klinika u kojima lekari specijalisti pomažu narkomanima. Koliko je i finansijski iscrpljujuće odvikavanje, svedoči podatak da nekoliko banaka nudi kredite za lečenje u ovim ustanovama.

"Nemamo mnogo podataka o tome ko se sve bavi lečenjem narkomanije u Srbiji, odnosno ko pokušava nešto da radi sa zavisnicima. Činjenica je da ne može nestručna osoba da leči i da vrši dijagnostiku, ali je poznato i da mnogi to ipak rade. Ljudi često odlaze na mesta koja nisu predviđena za lečenje. Znam da Rusi imaju metodu da ih nekom injekcijom dovedu u stanje između života i smrti. Sve te alternativne metode služe da bi se uzeo novac, a na kraju ipak narkomani dođu kod nas", kaže ona.

Problem je što centri, kao što je ustanova u Lešnici kod Loznice, nemaju nikakvu kontrolu, niti naučno utemeljenje za svoj rad i nije poznato ko im izdaje dozvolu.

"Status tih zajednica nije regulisan, niti se zna da li imaju program i metodologiju rada. Komune su zamišljene kao mesto gde bi se prilagođavali životu bez droge i osposobljavali da se vrate u svoje prirodno okruženje. Odlazak u terapijske zajednice ili komune, preporučuje se pacijentima koji po završetku medicinske rehabilitacije ne mogu da se uklope u sredinu iz koje potiču", napominje doktorka.

Ona ističe da je razlika između bolnica i nekih centara koji postoje u tome što u zdravstvenim ustanovama nikog ne drže bez njegove volje.

"Nijednog pacijenta nismo odbili, a naša ustanova ima kapacitete da primi sve one koji dođu i hoće da se leče. Ako neko ne želi, ja ne mogu da ga primoram. A ko neće da poštuje pravila, nasrće na druge pacijente i na medicinske radnike i agresivan je, ne može ostati ovde. Ne mogu da razumem ni roditelje koji opravdanje za nasilne metode traže u tome što su nekoliko puta pokušali u bolnici, a onda su dete predali na batinanje da bi se izlečilo“, objašnjava dr Daragan Saveljić.

Otvaranje komuna za ljude koji imaju problem sa narkoticima u okviru crkava je uobičajena praksa. Ali, projekat "Zemlja živih“, gde se u izolovanim rehabilitacionim zajednicama pri manastirima SPC leči narkomanija, jedini je legalan projekat Crkve koji je prošao potrebnu proceduru. Pokrenut je 2005. i danas ima šest komuna pri Bačkoj, Šumadijskoj i Niškoj eparhiji.