Podela među muslimanima na jugu

Na jugu Srbije postoje čak četiri opcije te verske zajednice, koje se ni ne pominju u sporazumu o objedinjavanju islamske zajednice koji je inicirala Turska.

Predsednik Odbora za ljudska prava iz Preševa Belgzim Kamberi kaže da je u oko 60 džamija sa oko 70 imama u Bujanovcu, Preševu i Medveđi uticaj podeljen između Prištine, Novog Pazara, Beograda i Rijada.

Prema njegovim rečima, najveći uticaj na islamske vernike u Preševskoj dolini ima Islamska zajednica Kosova sa sedištem u Prištini, koja je nastala 1993. godine raspadom bivše države i odvajanjem Rijaseta u Sarajevu.

"Procenjuje se da Odbor Islamske zajednice Kosova ’kontroliše’ preko 50 odsto džamija i isto toliko imama", naveo je Kamberi u izjavi Tanjugu.

Novinar Driton Salihu, urednik portala "Presheva.com", međutim, smatra da je uticaj kosovske islamske zajednice znatno veći i da njen Odbor kontroliše čak 70 odsto svih džamija na jugu Srbije.

"Taj uticaj dolazi od dvojice imama, najviših predstavnika ove zajednice, Adnana Ahmetija u Preševu i Ragmi Destanija u Bujanovcu", kazao je Salihu, napomenuvši da je prvi doktorirao islamske nauke u Egiptu, a drugi treba da magistrira.

Prema njegovim rečima, Ahmeti i Destani uživaju veliku podršku Prištine i muftije Islamske zajednice Kosova, doktora Naima Trnave.

Drugi po snazi je Odbor Islamske zajednice u Srbiji, koju kontroliše glavni muftija Muamer Zukorlić, a njegovi predstavnici kod vernika su Mumin Tahiri i Sulejman Fejzulahu u Bujanovcu.

Poznavaoci prilika tvrde da se Tahiri sa svojim vernicima priklonio Zukorliću nakon što ga je Priština smenila upravo zbog šurovanja sa muftijom u Novom Pazaru.

Sledi Odbor Islamske zajednice Bujanovca, Preševa i Medveđe (IZBPM) koji se od kosovske islamske zajednice otcepio 2003. godine, u vreme borbe za stabilizaciju stanja na jugu Srbije.

Veliki broj vernika je od Prištine tada oteo imam Nedžmedin Saćipi iz Velikog Trnovca. Ova zajednica je, kako se tvrdi, registrovana i u Ministarstvu vera Srbije, što je naišlo na različite komentare i reakcije.

Pojedini politički predstavnici Albanaca s juga Srbije su ovo cepanje među pristalicama islamske zajednice pripisali tadašnjem šefu Koordinacionog tela za jug Srbije Nebojši Čoviću.

„To je Čović uradio, a hodžu Saćipija finansira Beograd“, izjavio je tada Jonuz Musliu, koji je u to vreme stvarao svoj Pokret za demokratski progres (PDP).

Četvrtu struju među islamskim vernicima na jugu Srbije predvodi imam Uljvi Zejnulahu iz Bujanovca.

Zejnulahu je, naime, rijadski đak, pa se on i njegove pristalice u Preševskoj dolini smatraju sledbenicima izvornog islama koji propoveda Saudijska Arabija koji predstavlja osnovu vehabizma.

„Islam ne poznaje pojam vehabija i mi nismo vehabije, već sledimo izvorni islam koji propoveda Rijad. Dakle, mi nismo vehabije. Mi smo sledbenici izvornog islama koji propoveda Rijad“, kaže Zejnulahu.

Uz ove četiri opcije u selu Nesalce, kod Bujanovca, deluju i Derviši (sufiji), umerena struja pripadnika Islama, koja deluje samostalno. Oni se okupljaju oko bogomolje koju zovu „tekija“, retko idu u džamiju i ne prizaju autoritet hodže.
Njihov starešina je “šejh” (učitelj) Hajrudin Šehu.