Gadafi: Do poslednje kapi krvi

Gadafi je rekao da je naredio vojsci i policiji da preuzmu kontrolu nad situacijom u svoje ruke i istovremeno pozvao svoje pristalice da sutra pokrenu kontrademonstracije.

"Gadafi nema zvaničnu funkciju da bi podneo ostavku. Gadafi je vođa revolucije, sinonim za žrtvovanje do poslednjeg dana", rekao je libijski lider u govoru koji je prenosila državna televizija.

"Ovo je moja zemlja, neću napustiti Libiju... Boriću se do poslednje kapi svoje krvi", rekao je Gadafi, zapretivši naoružanim demonstrantima smrtnom kaznom. Libijski vođa je govorio sa improvizovane govornice, kako se pretpostavlja, ispred rezidencije koju su SAD bombardovale 1980, a koja je ostavljena neobnovljena u znak sećanja na prkos te zemlje.

"Libija želi slavu. Ja sam borac, revolucionar i umreću kao mučenik", rekao je Gadafi.

Gadafi (69) je došao na vlast 1. septembra 1969. godine nakon što je svrgnuo kralja Idrisa. On je 1977. godine proglasio "džamahiriju", a sebi je dodelio titulu "vođe revolucije".

On nije imao zvaničnu ulogu u vladi, koja je bila organizovana po sistemu "džamahirije", baziranom na brojnim narodnim komitetima i narodnim kongresima. Vladao je zemljom bez ustava, bez partija i bez parlamenta.

Njegova vladavina se bazirala na njegovoj takozvanoj "Zelenoj knjizi", u nedostatku Ustava. "Zelena knjiga", skup njegovih filozofskih misli koje su bile predmet istraživanja celog jednog odseka na glavnom libijskom univerzitetu, bila je uklesana i na mnogim zgradama u gradovima širom Libije.

Tokom govora, libijski vođa više puta je čitao citate iz "Zelene knjige".

Inače, danas ranije je, nakon vesti da su vojni avioni bombardovali demonstrante u Tripoliju, libijska državna televizija javila da je počeo rat protiv terorista.

Gadafi gubi kontrolu nad istočnim delom zemlje?

Libijska vojska u istočnom gradu Tobruku saopštila je danas da više ne podržava libijskog lidera Moamera Gadafija i da je istočna regija te zemlje van Gadafijeve kontrole

U toku je vanredna sednica Saveta bezbednosti UN povodom situacije u Libiji. a Visoka komesarka UN za ljudska prava Navi Pilaj upozorila je Libiju da se sistematski napadi protiv civilnog stanovništva u toj zemlji mogu smatrati zločinima protiv čovečnosti. Zemlje Evropske unije razmatraju o mogućnosti uvodjenja sankcija protiv libijskog režima zbog nasilja nad demostrantima, ali imaju teškoća da o tome postignu dogovor zbog protivljenja Italije i Malte. Sankcije bi bile zabrana ulazka građana Libije u zemlje EU, zamrzavanje imovine i prekid pregovora o partnerstvu izmešu EU i Libije.

Predsednik spoljnopolitičkog odbora američkog Senata, Džon Keri založio se za razmatranje mogućnosti obnove sankcija SAD prema Tripoliju.

U govoru koji je održao na sastanku na Kavkazu gde se razgovaralo o neophodnim merama za borbu protiv terorizma, predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ocenio je da događaji u arapskim zemljama mogu da imaju direktne posledice na bezbednosnu situaciju u Rusiji. Sa ovakvim prognozama nije saglasan nekadašnji ambasador u Libiji Dušan Simeonović, koji kaže i da je Libija potpuno drugačija od ostatka arapskog sveta i da se ne može očekivati dolazak ekstremista na vlast.

"Ja lično u to ne verujem. Prisustvo islamista, ono postoji u nekim ćelajama baš u ovom delu gde je Bengazi, prema granici sa Egiptom, međutim u Libiji talas islamizma je zaustavljen. I ja ne verujem da bi islamisti mogli da budu alternativa trenutnom režimu Gadafija", kaže Simeunović.

On smatra da je teško proceniti kada će se situacija u Libiji smiriti, jer sve zavisi od odlučnosti i demonstranata i Gadafija.