Proglašen Statut Vojvodine

Vojvodina je i zvanično proglasila novi pokrajinski Statut. Svečanoj sednici nije prisustvovao veći deo opozicije. Ni predstavnici državnog vrha nisu bili u Novom Sadu, a odsustvo su pravdali drugim važnim obavezama.

Četrnaest meseci nakon što se prvi put našao pred poslanicima vojvođanske skupštine, pokrajina je dobila novi Statut.

Predsednik pokrajinske Vlade Bojan Pajtić naglasio je da Statut nije želja političke elite, već građana Vojvodine.

Iako je bilo pokušaja da se Statut predstavi kao separatistički akt, on služi razvoju Vojvodine, a istvoremeno čuva integritet Srbije, rekao je Pajtić

“Nema hleba od političke nestabilnosti, optužbi i populizma. Nas su građani birali da bismo im stvorili uslove da kupe nove cipele, a ne da se skupim cipleama gađamo. Nama su potrebna nova radna mesta i dobre reforme.”, rekao je Pajtić.

“Na Evropi je da odluči kad će da nas primi, a na nama je da je primimo već danas, da usvojimo njene principe ravnopravnosti građana, odgovonrsoti za rezultate i brisanja granica”, poručio je on.

Pajtić je poručio da se Statutom Vojvodine čuva integritet Srbije.

"Centralizam je odavno prevaziđen i u protekloj deceniji nam ništa dobro nije doneo. Bilo je previše sumnji, potcenjivanja i uvreda, a to građani Vojvodine ničim nisu zaslužili. Ako se neki stvarno plaše da ćemo mi otići od nas, takvi o svima nama ništa ne znaju", poručio je Pajtić.

Pajtić je rekao da Statut nije želja političke elite, već građana Vojvodine i da će znatno doprineti daljem razvoju kako Vojvodine, tako i Srbije.

“Novi statut Vojvodine je instrument razvoja Pokrajine, čuvar integriteta Republike Srbije”, rekao je Pajtić.

“Čuli smo u poslednjim mesecima dosta neistine o ovom dokumentu, apsurdne teze da se ‘Srbi odvajaju od Srbije’ i besmislene priče da se ‘stvara država u državi’”, naveo je on.

Šandor Egereši (Beta)

Nakon glasanja, predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši potpisao je Statut, ocenivši da on predstavlja pobedu demokratije i potvrdu evropskog puta Srbije.

"Statut je model ne samo za Srbiju nego i za Evropu u unapređenju prava građana Vojvodine, njihovog boljeg standarda, a sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti predstavlja preduslov ekonomskog razvoja", naveo je Egereši.

Egereši je rekao da Statut predstavlja pobedu demokratije i potvrdu evropskog puta Srbije. On je najavio i skoro donošenje zakona o svojini i zakona o finansiranju Pokrajine. Zanimljivo je da se svečana sednica, prvi put, direktno prenosila preko satelita.

Pokrajinska skuština usvoljila je predlog Statuta još 14. oktobra prošle godine, ali je trebalo da prođe više od godinu dana da dospe na red Skupštine Srbije radi davanja saglasnosti.

Republički parlament ga je potvrdio 30. novembra zajedno sa Zakonom o utvrđivanju o nadležnosti Vojvodine.

Prethodni najviši pravni akt pokrajine donet je pre nepune dve decenije nakon ustavnih promena režima Slobodana Miloševića.

Usvojena i odluka o sprovođenju Statuta

Sa potrebnom dvotrećinskom većinom, 86 glasova "za" i 18 "protiv", pokrajinski parlament usvojio je i Odluku o sprovođenju proglašenog Statuta AP Vojvodine.

Kako je rekao pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine Tamaš Korhec, reč je o odluci koja u prelaznom periodu od stupanja na snagu novog statuta i njegove potpune primene reguliše drugačiji položaj i zadatke pokrajinskih organa uprave.

Rok za usklađivanje svih pokrajinskih akata sa Statutom je šest meseci, rekao je Korhec, pomenuvši pri tom odluke o upravi, Vladi, Savetu za nacionalne manjine i o izborima.

Tadić: Statut u cilju integriteta zemlje

Iako je bio na teritoriji Vojvodine, i to u Sremskoj Mitrovici gde je obišao arheološko nalazište ili muzej Save Šumanovića u Šidu, predsednik Srbije Boris Tadić nije produžio do Novog Sada, na svečanu sednicu pokrajinskog parlamenta na koju je bio pozvan.

Ipak, on je u Mitrovici pozdravio usvajanje Statuta, uz ocenu da je time potvrđen integritet Srbije.

“Imali smo ozbilje diskusije o Statutu Vojvodine i moj stav je veoma jasan o toj temi: sve odluke, i svi akti, i svi zakoni, i sve što se donosi, mora da bude, pre svega, postavljeno u svrhu očuvanja integriteta naše zemlje”, poručio je predsednik Srbije.

Pored Tadića, na svečanu sednicu skupštine Vojvodine, bili su pozvani i premijer Mirko Cvetković i predsednica srpske skupštine Slavica Đukić Dejanović, ali niko od njih nije došao.

Jedino se predsednica skupštine javila telegramom, objašnjavajući da je sprečena da dođe zbog obaveza u republičkom parlamentu.

"Nadam se da će dosledna primena Statuta Vojvodine dati mogućnost regionalizaciji, decentralizaciji i razvoju pokrajine i samim tim i Srbije", navela je predsednica parlamenta u telegramu.

Za poslanika Saveza vojvođanskih Mađara u republičkom parlamentu Balinta Pastora odsustvo najviših državnih zvaničnika na svečanoj sednici Skupštine Vojvodine ne predstavlja najznačajnije pitanje.

“Ja se nadam da to nije nikakva poruka. Predsednica Skupštine treba da bude ovde jer se priča o budžetu. Što se tiče predsednika i premijera, ne znam da li imaju opravdanja zašto nisu bili na svečanoj sednici, ali za mene to nije suštinsko pitanje”, kaže on.

Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija odsustvo predsednika i premijera pravda brojnim obavezama koje oni imaju.

“Svi imaju strasno puno obaveza. Ne radi se ni o kakvoj političkoj poruci već nemogucnosti da se usaglase sve obaveze koje imamo”, kaže Kolundžija.

Opozicija: Razbijanje Srbije

DSS je glasao protiv usvajanja statuta, tvrdeći da vodi razbijanju Srbije, dok drugi deo opozicije iz istog razloga nije želeo da učestvuje u radu Skupštine.

Naprednjaci su napustili salu pre početka sednice, dok radikali nisu ni došli.

“Jednom određenom broju poslanika se daje mogućnost da mogu da diskutuju, dok najveći broj poslanika nema tu mogućnost i to je u suprotnosti sa poslovnikom”, rekao je potpredsednik SRS-a Miodrag Mirčić.

“Mi nećemo da učestvujemo u ovoj farsi koja se zove proglašenje tog protivustavnog Statuta koji se donosi u suprotnosti sa poslovnikom o radu ove Skupštine”, naveo je on.

Očekivanja građana pokrajine

Građani Novog Sada s kojima je razgovarala ekipa TV B92 nisu sigurni da je Vojvodina dobila sve što je trebalo:

“To ipak na kraju krajeva odobrava Beograd, odobrava Skupština Srbije. Isti ljudi, iste družine, samo u malo drugom pakovanju.”

“Malo toga, ali bolje i to malo nego ništa. Kad se donesu prateći zakoni, tek onda će se moći reći da
Vojvodina ima pravu autonomiju.”

“Ovo je prvi korak za Vojvođane i treba još dosta truda i rada da bi došli do ononga što hoćemo.”

“Jedan korak negde, valjda dalje, napred.”