Transkripti razgovora nisu dokaz

Na suđenju vlasniku Agroživa Miroslavu Živanovu i još dvadesetorici optuženih u Zrenjaninu, raspravljalo se o tome da li je moguće u dokazne predmete uvrstiti i transkripte prisluškivanih razgovora optuženih. Sudsko Veće, kojim je predsedavao sudija Ileš Bakoš, donelo je rešenje o izdvajanju iz spisa predmeta 38 transkripata prisluškivanih razgovora kao dokazni materijal.

Na ovo rešenje odbrana ima pravo žalbe Vrhovnom sudu, a nastavak suđenja zakazan je za 2. februar.

Pravni zastupnik Živanova, advokat Miroslav Đorđević iz Zrenjanina, izjavio je da je Okružno javno tužilaštvo 22. decembra prošle godine podnelo pisani predlog da se određeni prisluškivani telefonski razgovori i njihovi transkripti izvedu kao dokazi na suđenju.

"Da bi se to moglo izvesti, potrebno je da su ti dokazi pribavljeni po zakonu, odnosno mora biti navedeno za koje se krivično delo oni odnose, za koju osobu i u kom vremenskom periodu", rekao je Đorđević napominjući da odbrana smatra da dokazi nisu pribavljeni na zakonski način.

"Oni se ne odnose na dela koja se okrivljenima stavljaju na teret, odnosno naši klijenti nisu optuženi za ona dela koja su bila predmet mere prisluškivanja", kazao je on ukazujući da se okrivljeni prethodno moraju upoznati sa sadržajem prisluškivanih razgovora, kako bi mogli izneti svoju odbranu.

Do sada su se na glavnim pretresima svi optuženi izjasnili da nisu krivi ni po jednoj tački optužnice.

Prema navodima iz optužnic,e malverzacije koje su činjene u ovoj kompaniji su vlasniku Agroživa Miroslavu Živanovu (57) i suvlasnicima Branku Vranješu (43) iz Jagodine, Radetu Đuriću (54) iz Beograda, kao i bivšem suvlasniku Zoranu Trifuljeskuu (61) iz Pančeva, omogućile da steknu imovinsku korist od 1,5 milijardi
dinara.

Oni su, kako se navodi, podstrekavali direktore drugih preduzeća da kupuju vlasnički udeo Kompanije Agroživ Pančevo i drugih firmi po cenama znatno većim od knjigovodstvenih.

Agroživ je tim zloupotrebama postajao vlasnik preduzeća koja su nerealno kupovala udele Agroživa, a razliku između knjigovodstvene i prodajne cene kompanija Agroživ prikazivala je kao kapitalnu dobit na osnovu čega su dobijali višemilionske iznose kredita.

U optužnici Okružnog tužilaštva iz Zrenjanina, Živanovu i suvlasnicima u tome je pomagao generalni direktor Agroživa Zoran Prebiračević (54) iz Vladimirovaca, a direktor DOO Finasije Željko Buvač (46) iz Pančeva je u periodu od decembra 2004. do januara 2008. sprovodio naloge koje je dobio od vlasnika u transakcijama udela
povezanih preduzeća Agroživa.

Tako je stvorena fiktivna kapitalna dobit koja je iskazivana u završnim računima Agroživa za period od 2004 do 2007. godine koje je usvajala Skupština kompanije, na osnovu kojih su Živanov i suvlasnici dizali dividendu.

Takođe, Agroživ je na osnovu tih računa od poslovnih banaka dobio kredite.

S obzirom da je tokom istrage utvrđeno da su Živanov i drugi suvlasnici kompanije Agroživ novac od dividende potrošili delom za redovno poslovanje kompanije, a delom za lične potrebe i kupovinu preduzeća, terete se i za krivično delo pranja novca, budući da je novac stečen obavljanjem nezakonitih delatnosti uključen u legalne finansijske tokove.