Protest 1996/97, decenija posle

U drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji koalicija opozicionih partija Zajedno pobedila je u najvećem broju velikih gradova, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac. To je bila prva pobeda opozicije od uvođenja višestranačkog političkog sistema 1990. Pokušaj vlasti da falsifikuje izborne rezultate izazvao je tromesečne masovne građanske proteste, posle čega je donet lex specialis.

Da su neprikosnovenom vladaru Srbije građani prvi put u velikom broju počeli da okreću leđa, bilo je jasno kada su 17. novembra 1996. uveče, u sedištu Socijalističke partije Srbije, posle prve konferencije za novinare, saopštili da rezultati stižu sporo i da će novi rezultati biti saopšteni tek sutra.

Koaliciji SPS-a i JUL-a noć je bila potrebna da bi smislila i sprovela plan poništavanja pobede zajedničke liste Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije, pre svega u najvećim gradovima Srbije, odnosno Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu.

Recept za to je bio vrlo jednostavan. Svuda gde je izgubila izbore, leva koalicija je ulagala žalbe, koje je gradska izborna komisija prihvatala i poništavala rezultate.

Na nekim mestima, kao u Nišu, glasovi su prebrojavani onoliko puta koliko je bilo potrebno da se nađe način koji bi socijalistima i JUL-ovcima naknadno omogućio da se dokopaju odborničkih mandata u lokalnim skupštinama. Iste večeri koalicija Zajedno pozvala je građane da brane izbornu volju, što je preraslo u najveće demonstracije građana i studenata po svim većim mestima u Srbiji.

Silom protiv zakona

Miloševićev režim, zatečen takvim odgovorom građana, nije se libio da odgovori najžešćom silom. Dragan Tomić, funkcioner SPS-a, tih dana je, gostujući na RTS-u, izjavio da nije moguća nikakva zloupotreba koja ne bi bila otkrivena.

"Kada su otkrivene, ti rezultati su na tim izbornim mestima poništeni, a potom ponovljeni. Videli ste šta je usledilo po Beogradu. To nisu mirne demontracije, kako su ih organizatori predstavljali. To su nasilne demonstracije sa odlikama profašističkih grupacija i idelogija", rekao je tada Tomić.

Zoran Đinđić, jedan od lidera Zajedno, tada je rekao da opozicija nema manevarskog prostora za ustupke jer bi to značilo da priznaje kršenje zakona. "Mi branimo zakonitost u ovoj zemlji i nažalost, moramo da je branimo protiv jedne vlasti koja krši zakone", rekao je tada Đinđić.

Tokom 88 dana protesta na hiljade građana u pedesetak gradova u Srbiji tražilo je i iznudilo poštovanje izborne volje naroda.

Tražeći priznavanje rezultata izbora, proteste su organizovali i studenti Beogradskog univerziteta, koji su svoje skupove održavali nezavisno od skupova koalicije Zajedno. Na poziv šefa jugoslovenske diplomatije Milana Milutinovića, 20. decembra u Beograd je došla misija OEBS-a na čelu s Felipeom Gonsalesom kako bi utvrdila prave rezultate lokalnih izbora, a na osnovu originalnih zapisnika koje poseduje opozicija. U protestima zbog poništavanja izbornih rezultata učestvuje sve više građana, u sve većem broju gradova.

Jedan od najkritičnijih dana demonstracija bio je 24. decembar 1996, kada je Miloševićev režim organizovao tzv. kontramiting u centru Beograda. Tokom sukoba smrtno je pretučen pristalica opozicije Predrag Starčević, a teško ranjen demonstrant Ivica Lazović.

Policija je 26. decembra zabranila protestne šetnje centralnim beogradskim ulicama. Kordoni policije od tada su svakodnevno na ulicama Beograda.

Policija je skoro svakodnevno tukla demonstrante, a građane su napadale i grupe civila za koje su organizatori protesta tvrdili da su bliski vlastima. Jedan od najžešćih obračuna policije s demonstrantima bio je u noći između 2. i 3. februara, na prilazu Brankovom mostu. Policija je tada upotrebila i vodene topove iako je temperatura bila ispod nule.

Lex specialis

(vreme.com)

Specijalni zakon, lex specialis, čije je usvajanje tražio Slobodan Milošević, stupio je na snagu u februaru 1997. Tim zakonom priznata je pobeda opozicije na lokalnim izborima u Beogradu i drugim gradovima na osnovu nalaza misije OEBS-a.

Istog dana lideri Zajedno potpisali su dva sporazuma, kojima su dogovoreni učvršćivanje koalicije, zajednički nastup na predsedničkim i republičkim izborima 1997. i sprovođenje odluka prethodnog sporazuma o podeli mandata na lokalnim izborima.

Za predsednika Skupštine grada Beograda 21. februara 1997. izabran je Zoran Đinđić. Đinđić je smenjen 30. septembra iste godine, po raspadu koalicije Zajedno, posle čega je DS prešao u opoziciju u Beogradu.

"Želeli smo normalan život"

Gradski odbor Demokratske stranke u Nišu danas je obeležio godišnjicu protesta, koji su počeli u tom gradu i trajali 96 dana. U prostorijama stranke otvorena je izložba fotografija, nastalih za vreme protesta, i prikazan je kratak dokumentarni film.

Današnjem skupu u Demokratskoj stranci prisustvovali su i odbornici tadašnje Skupštine grada iz koalicije Zajedno, koja je osvojila 48 odborničkih mesta.

Nekadašnji gradonačelnik Niša, a kasnije i premijer Srbije, Zoran Živković, izjavio je da je 10 godina od protesta građana atmosfera u gradu i državi u nekim segmentima i gora nego u vreme socijalista.

"Pre 10 godina Niš je pokazao da poseduje ogromnu energiju i želju da bude normalan grad u normalnoj demokratskoj zemlji sa evropskim uslovima za život. Tadašnji protest nije bio samo protest za priznavanje izbornih rezultata, već i jasna poruka građana režimu Slobodana Miloševića da ne žele da žive u takvoj državi", rekao je Živković.

On je rekao da je ta želja građana ispunjavana sve do kraja 2003, ali da je posle poslednjih republičkih i lokalnih izbora taj proces zaustavljen.

Niški medija centar u svojoj produkciji završava šest dokumentarnih emisija o protestima građana pre 10 godina.

Idealisti kao marginalci

Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković izjavio je, povodom godišnjice, da se oni koji i dalje veruju i bore za iste ideale, danas horski proglašavaju za političke marginalce.

"Pre 10 godina, tokom nezaboravnih tromesečnih demonstracija, verovali smo da su jedine prepreke za uspon Srbije sa one strane policijskih kordona", kaže Drašković.

"Danas su na ceni finansijska i medijska moć prodaje magle i promocije poze u program, partijskog u državno, neznanja u znanje i gluposti u viziju. Srbija se, kao u cirkusu, sa svih strana, prisiljava da bude imbecilna. Da veruje što je više lažu i da ne veruje ako čuje istinu", kaže lider SPO-a.