Skupština o Statutu Vojvodine

Podršku zakonu i statutu najavili su poslanici vladajuće koalicije i opozicione Liberalnodemokratske partije. Veći deo opozicije ocenio je da su predloženi statut i zakon protivustavni, a pojedine opozicione stranke zatražile su da se ti predlozi povuku sa dnevnog reda.

Premijer Srbije Mirko Cvetković kaže da se predloženim zakonom o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine one usklađuju sa ustavnim rešenjima, kao i da se dosledno sprovodi decentralizacija i koncept pokrajinske autonomije bez elemenata državnosti.

Obrazlažući predloženi zakon u Skupštini, Cvetković je naveo da se u njegovoj pripremi pošlo od tri osnovna principa, potrebe da se prošire postojeće nadležnosti Vojvodine, da sva predložena rešenja budu u skladu sa Ustavom i da se dosledno sprovede decentralizacija i autonomija bez elemenata državnosti.

On je rekao da po Ustavu Srbije autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom, imaju izvorne prihode i obezbeđuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, usvajaju svoj budžet i završni račun.

Šef poslaničke grupe LDP-a Čedomir Jovanović najavio je da će LDP glasati za Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, ali i ocenio da je loše to što su predložena rešenja "kompromis vladajuće većine".

Jovanović je rekao da na osnovu izlaganja premijera Mirka Cvetkovića koji je samo, kako je naveo, citirao obrazloženje zakona, može zaključiti da Vladi Srbije do tog predloga nije mnogo stalo.

Šef poslaničke grupe SPS-a Branko Ružić najavio je da će ta poslanička grupa podržati i Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine i Statut Pokrajine.

"Pred nama je jedan od najvažnijih zakona koji smo dugi niz meseci čekali, ali nikad nije kasno da se, kad se jedan ovakav zakon upodobi sa interesima građana i najvišim pravnim aktom, taj zakon i usvoji", rekao je Ružić.

Lider JS Dragan Marković izjavio je da je najznačajnije da Vojvodina ostane neodvojivi deo Srbije, što je, kako je ocenio, garantovano predloženim Zakonom i Statutom.

Šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić ocenio je da usvajanjem Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, ministri neće imati nijednu nadležnost u Vojvodini i da je u predloženim rešenjima "prikrivena država".

Nikolić je ocenio da se tim lakonskim predlogom "na surov način definiše Vojvodina kao apsolutna posebnost" u odnosu na druge delove Srbije.

Šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić izjavila je da će usvajanje Zakona o nadležnostima Vojvodine i Statuta te pokrajine biti prvi korak do suštinske decentralizacije i regionalizacije Srbije.

"Do autonomije Vojvodine dovele su kulturne, istorijske i geografske posebnosti tog dela Srbije", rekla je Grubješićeva.

Poslanik DSS-a Slobodan Samardžić ocenjuje da su predloženi zakon i Statut Vojvodine separatistički i da nisu usklađeni sa Ustavom zbog "velikih apetita" vladajuće koalicije.

On je ukazao da je prvo donet Statut, a onda zakon o nadležnosti i da to predstavlja "bizaran, egzotičan doprinos pravnoj praksi i nauci jer je sve naopako postavljeno".

Funkcionerka Nove Srbije Dubravka Filipovski kaže da poslanici te stranke u Skupštini neće glasati za predloženi Statut Vojvodine i da će, ako on bude usvojen, zatražiti ocenu ustavnosti tog dokumenta.

"Predloženi statut predstavlja najveću opasnost za Srbiju, od Ustava iz 1974, Kumanovskog sporazuma i Ahtisarijevog plana o Kosovu. Tim statutom nastavljen je proces federalizacije Srbije, a Vojvodini se protivustavno priznaje suverenitet njenih građana", rekla je Filipovski.

Odredbe Statuta Vojvodine

Statutom je predviđena mogućnost sklapanja međuregionalnih sporazuma, otvaranje predstavništava u regionima Evrope i Briselu i osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.

Predlog Statuta Vojvodine pokrajinski parlament usvojio je 14. oktobra prošle godine, a u skupštinsku proceduru upućen je početkom novembra.

Zastava Vojvodine

U međuvremenu je, na zahtev pokrajinskog parlamenta, 9. novembra bio povučen iz procedure, zbog, kako je rečeno, tehničke greške koja se odnosi na status Novog Sada u članu 10 tog akta.

Novi Sad je posle ispravki definisan kao glavni administrativni centar Vojvodine, a ne kao njen glavni grad, kako je pisalo u stavu jedan tog člana, a položaj grada, kao glavnog administrativnog centra Vojvodine, uređuje se pokrajinskom skupštinskom odlukom, u skladu sa zakonom.

Statutom je predviđeno da se teritorija AP Vojvodine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu.

Predlog statuta Skupština Vojvodine usvojila je pre nešto više od godinu dana, a u republički parlament upućen je kada je posle povlačenja stigla izmenjena verzija teksta u koji su ugrađeni amandmani Socijalističke partije Srbije.

Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, kojim se uređuje pravni položaj autonomne pokrajine, izbor i rad organa i službi koje osniva autonomna pokrajina, proširene su nadležnosti Vojvodine, dok će izvorni prihodi i svojina pokrajine biti uređeni posebnim zakonima.

Za obavljanje poverenih poslova, kako je predviđeno zakonom, sredstva će biti obezbeđena iz republičkog budžeta.

Predviđeno je 20 nadležnosti Vojvodine i to u oblasti prostornog planiranja, regionalnog razvoja, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, lova i ribolova, turizma i ugostiteljstva i zaštite životne sredine.

Predviđene su i nadležnosti u oblasti industrije i zanatstva, saobraćaja, zapošljavanja, prosvete, zdravstva i socijalne zaštite, javnog informisanja, nauke i tehnološkog razvoja, privrede i privatizacije, rudarstva i energetike i lokalne samouprave.

Predloženim zakonom predviđeno je da Vojvodina sarađuje sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama u okviru spoljne politike Srbije uz poštovanje teritorijalnog integriteta i pravnog poretka Srbije, zaključivanje međuregionalnih sporazuma, kao i osnivanje predstavništava u regionima Evrope, odnosno u Briselu.