Model javno-privatnog partnerstva

Zemlje u tranziciji na različite načine pokušavaju da privuku strane investitore. Javno-privatno partnerstvo je jedan od modela investiranja koji opštinama omogućava da dobiju različite infrastruktrune objekte, bez korišćenja budžetskog novca. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je najavio da bi po ovom modelu uskoro trebalo da počne izgradnja dečjih vrtića.

U republikama bivše Jugoslavije već se grade objekti po ovom principu. Zagreb iz svog budžeta ne bi imao para da sagradi najveći sportski objekat u Hrvatskoj. Malo je verovatno i da bi žitelji Ljubljane za godinu dana mogli da dobiju i stadion i sportsku halu.

I Arena u Zagrebu i slovenačke Stožice nastale su kao zajednički projekat privatnog i državnog kapitala. Da bi ovaj model mogao da bude primenjiv i u Srbiji vlast treba da usvoji nekoliko zakona.

“Ja se nadam u skorašnje vreme. Iskreno vam kažem, svi razgovori na tu temu pokazali su da zaista postoji ta potreba”, kaže pomoćnica ministra ekonomije i regionalnog razvoja Renata Pindžo.

Koliko je ta potreba velika, najbolje govore čelni ljudi opština u Srbiji. Mnogi već znaju šta bi sagradili modelom javno privatnog partnerstva.

“Ono što bi moglo da se iskoristi za javno privatno partnerstvo jesu izgradnja nekih sportskih objekata”, smatra načelnica gradske uprave u Somboru, Irina Burka-Parčetić.

“Opština Vračar ima u pripremi dva velika projekta koja mogu da se realizuju kao privatno-javno partnetstvo, i planiramo da ih realizujemo tako”, najavljuje Aleksandar Jovanović iz beogradske opštine Vračar.

Finansiranje i izgradnja modelom javno privatnog partnerstva podrazumeva da, na primer grad da privatniku određenu lokaciju, a on svojim parama sagradi dogovoreni objekat.

Tako je sagrađena zagrebačka Arena. Sada grad uzima prihode od iznajmljivanja hale, a privatniku plaća ratu za izgrađeni objekat.

Dogovoreno je da se arena isplati za 27 godina. Slično će biti sagrađen i poslovno sportski centar Stožice.

Grad Ljubljana je dao zemlju, privatno preduzeće gradi halu, šoping mol i stadion. Po završetu, privatniku ostaje šoping mol, dok će ostalo biti u vlasništvu grada.

Ipak, javno privatno partnerstvo nije uvek najbolji model finansiranja za sve što gradu nedostaje.

“Ono što je osnovna - komunalna infrastruktura, kao što je voda, kanalizacija, naša komunalna preduzeća - to nikad ne bih dao. U budućnosti se može desiti da privatni interes nadvlada nad javnim, pa se može desiti da se zbog troškova ulice ne čiste noću, već danju kad su niži troškovi. Zbog toga su to stvari koje moraju ostati u javnom interesu”, kaže gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković.

Ne treba ni zaboraviti da je privatni kapital i najskuplji. Skuplji nego budžetski novac, ali i zaduživanje kod banaka.

Stručnjaci kažu da je u ugovoru najvažnije da komercijalni rizik celog projekta preuzme privatni partmer.

Koliko daleko može da se ide u javno-privatnom partnerstvu možda najbolje pokazuje i to što Slovenci na ovaj način planiraju da sagrade čak i zatvor. U tom slučaju privatnik bi upravljao zatvorom, a država bi mu plaćala troškove po svakom zatvoreniku.