Stručna rasprava o zakonu o tajnama

Zakon o tajnosti podataka već je u skupštinskoj proceduri, i to bez javne rasprave. Ministarstvo pravde ipak navodi da je spremno na izmene nacrta Zakona, čak i da predloži njegovo povlačenje iz skupštinske procedure.

"Imam ovlašćenje da izjavim da smo spremni da saslušamo sve vaše predloge, argumente koje budete dostavili. Molim vas da ih u pismenoj ili elektronskoj formi dostavite Ministarstvu pravde da ih razmotrimo”, izjavila je državna sekretarka u Ministarstvu pravde Gordana Pualić.

Najviše prašine podiglo se oko ograničavanja pristupa tajnim podacima, pre svega zaštitniku građana i povereniku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

"Rekli smo da će svakom čoveku, izuzev predsedniku države, predsedniku Vlade i predsedniku Narodne skupštine biti potrebno odobrenje, koje je u stvari legitimacija”, kaže predsednik Radne grupe za izradu nacrta Zakona Vladimir Cvijan.

"Naravno da zaštitnik građana ne može imati pravo da sazna formulu tajnog bojnog otrova, ali mora imati pravo da sazna da li se taj bojni otrov možda testira na način koji ugrožava zdravlje građana. Dakle, jasno je šta je intencija, jasno je da se ovim državnim organima ograničava upravo ono što bi moglo biti od značaja za ostvarivanje njihove funkcije", naveo je zaštitinik građana Saša Janković.

Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja kao jedino rešenje vidi povlačenje predloga zakona iz skupštinske procedure.

"Gotovo sam se nasmejao kad sam pročitao da se ova ideja pravda ostvarivanjem demokratskog principa, po kome niko nema prava da zna sve. Da li je autorima poznato da po važećim zakonima ni poverenik ni ombudsman ne mogu da znaju ne klasifikovanu, nego čak i neklasifikovanu informaciju koja je u posedu predsednika, Vlade, Skupštine, Vrhovnog i Ustavnog suda”, ukazao je poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja Rodoljub Šabić.

Nacrt Zakona o tajnosti podataka usvojila je 23. jula Vlada Srbije na inicijativu Ministarstva pravde i zatim ga u formi predloga poslala Narodnoj skupštini.

Milenković: Predlog kojim se krši zakon

Komitet pravnika za ljudska prava saopštio je da bi Predlog zakona o tajnosti podataka trebalo da bude povučen iz procedure.

Prema rečima koordinatora za zakonodavne inicijative Komiteta, Dejana Milenkovića, Predlog zakona krši druge zakonske odredbe i standarde upravnog prava.

Milenković je rekao da Predlog zakona o tajnosti podataka ne zadovoljava potrebe unutrašnjeg pravnog poretka i da bi najbolje bilo da se povuče iz procedure dok se njegove odredbe ne formalizuju i uklope u pravni sistem.

"Nejasno je što se - suprotno pravnom sistemu, daje mogućnost da nadzirani organ suspenduje rešenje one institucije koja obavlja nadzor", rekao je Milenković komentarišući pojedine odredbe tog predloga.

On je podsetio da je zbog te odredbe istupio iz radne grupe za izradu zakona i naveo da problem predstavlja i to što je stručnoj službi Vlade Srbije povereno da obavlja nadzor nad sprovođenjem zakona.

Prema njegovim rečima, stručna služba, sa pravnog aspekta, ne može imati nadzornu funkciju, a pošto je zakon u formi predloga postoji teškoća kako da se kreiraju amandmani kojima bi se ona pretvorila u poseban državni organ.

Ocenio je da su zloupotrebe zakona moguće i u slučaju zakonske odredbe o izdavanju odobrenja za uvid u podatke bez posebne provere podnosioca zahteva, jer bi se zajedno sa drugim zakonskim odredbama mogla ograničiti ovlašćenja onih koji imaju pravo na te dozvole.

Milenković je istakao da Predlogom zakona o tajnosti podataka nije predviđena ni odgovarajuća parlamentarna kontrola i da bi ga trebalo povući iz procedure jer se zbog svih dosadašnjih primedaba postavlja pitanje da li je uopšte moguće da se predloženo rešenje doradi i poboljša.