Lopta je u dvorištu Srbije

B92: Gospodine Li, rekli ste da je u proteklih 12 meseci Srbija napravila značajan napredak. Šta je bila najjača, a šta najslabija tačka srpske tranzicije u proteklih godinu dana?

Majkl Li: Mislimo da je svakako bilo napretka u oblasti poštovanja ljudskih prava, zaštite manjina, uspostavljanja strategije za borbu protiv korupcije, u odnosima među etničkim zajednicama, borbi protiv netolerancije. Videli smo jasan napredak u većem broju tih ključnih političkih oblasti. Postoji takođe i snažan ekonomski napredak i značajan priliv stranih investicija. Usvajanje novog ustava je događaj koji mi pozdravljamo i bio je jedan od prioriteta na kome smo zajedno radili neko vreme. Mi, dakle, odajemo priznanje na onome što je učinjeno.

U isto vreme, kao i u slučaju drugih zemalja koje se pripremaju za članstvo u EU, ima još mnogo toga što mora da se uradi. Donošenje Ustava je dobro, ali on sadrži izvesne nejasnoće. S tim u vezi ključna pitanja odnose se na nezavisnost pravosuđa, zatim na poslaničke mandate i individualnu odgovornost poslanikam. Postavlja se dalje i pitanje rezultata borbe protiv korupcije i još nekih političkih pitanja u kojima bismo želeli da vidimo napredak.

U toj političkoj sferi, iznad svega stoji naš zahtev da se ispuni uslov za nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. Dakle, puna saradnja sa Haškim tribunalom. Ovde smo takođe videli i donošenje Akcionog plana, koji bi trebalo da dovede do pune saradnje sa Tribunalom i mislimo da sada treba krenuti dalje sa primenom tog plana. Pitali ste me šta je potrebno poboljšati i dodajem da se od Srbije očekuje i konstruktivan pristup razgovorima o konačnom statusu Kosova. Očekujemo da Srbija tu da pozitivan doprinos.

B92: Šta smatrate konstruktivnim doprinosom?

Li: Imamo proces koji traje pod okriljem UN, imamo napore Martija Ahtisarija, koji je juče u Briselu podneo izveštaj o tome. Mislim da je ono što želimo da vidimo da se prihvati i podrži  potreba da se dođe do pozitivnog rešenja. Kao prelazni znak tog konstruktivnog pristupa videli bismo, na primer, podsticaj Beograda kosovskim Srbima da učestvuju u institucijama privremene vlasti.

B92: Ustav počinje konstatacijom da je Kosovo deo Srbije. Kako vi to tumačite?

Li: Stav međunarodne zajednice je jasan. Status Kosova određuje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. Od Srbije se očekuje da svoje stavove zasniva na toj činjenici.

B92: Rekli ste da je usvajanje Ustava bio istorijski dan za Srbiju. Ipak, u vašem izveštaju ima i prilično primedbi na tekst Ustava. Šta predlažete - da se Ustav menja odmah ili je to nešto što može da se radi kasnije?

Li: Jedna od pozitivnih strana novog ustava je što on postaje fleksibilniji za promene i amandmane u budućnosti. O tome smo jutros razgovarali sa ministrom Zoranom Lončarom i predsednikom parlamenta Predragom Markovićem. Mislim da ta činjenica da će biti lakše promeniti Ustav otvara vrata za otklanjanje svih nejasnoća koje ostaju.

B92: Kada bih Vas pozvala da uporedite Srbiju i neku od susednih zemalja, bilo bi na primer interesantno poređenje sa Rumunijom ili Bugarskom, koje ulaze u EU sledeće godine, šta biste rekli?

Li: U izveštaju koji smo pre nekoliko dana usvojili u Briselu naveli smo da želimo da sa Srbijom podelimo neka iskustva koja smo stekli radeći sa Rumunijom i Bugarskom. Jedna od ključnih lekcija koju smo tamo naučili je da najvažnije zadatke - reformu pravosuđa, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije - treba savladati u ranoj fazi priprema za članstvo. Mi smo spremni da sa Srbijom radimo na tome. U našem izveštaju jasno se navodi da Srbija ima potencijal da nadoknadi propušteno u pripremama za članstvo. Zato mislim da je savladavanje ključnih prepreka na putu evropskih integracija veoma važno. Što pre se to dogodi, Srbija će moći da se priključi ostalima.

B92: Dake, u poređenju sa Rumunijom, gde je Srbija? U mnogo gorem ili boljem stanju?

Li: U procesu proširenja EU, u koji sam uključen od početka 90-ih, zauzeli smo stav da napredak svake zemlje ka članstvu zavisi od posebnih kriterijuma za tu zemlju. Ti kriterijumi se ocenjuju pojedinačno i nezavisno od drugih zemalja.

B92: U jednom intervjuu od pre par nedelja rekli ste da ne vidite Srbiju u EU pre 2017. godine. Da li je to optimistična procena?

Li: Tako nešto nisam rekao.  Baš me zanima koji je izvor u pitanju. Mislim da je važno da Srbija ostane na putu koje će je jednom dovesti do članstva, da najviši državni zvaničnici imaju na umu da je mesto Srbije, kao i drugih zemalja u regionu, u Evropskoj uniji. Kada će se to dogoditi, zavisi od dva faktora. Prvo, od napora zemlje-članice da ukloni preostale prepreke i da nastavi sa neophodnim reformama. S druge strane, to zavisi i od kapaciteta EU da primi nove članice. O tome je napisan poseban izveštaj, koji smo predstavili članicama ove nedelje.

B92: Što se EU tiče, tamo postoji nešto što se zove zamor od proširenja i zbog tog zamora u Uniji nama se ovde čini da su kriterijumi za prijem zemalja Zapadnog Balkana viši nego oni koje smo videli kada su se pridruživale zemlje Istočne Evrope.

Li: Kriterijumi ostaju isti. To su oni koje su usvojile članice u Kopenhagenu 1993. godine i koje su bile osnov za prije 10 novih članica 2004. godine. Na tim kriterijumima će u članstvo biti primeljene i Rumunija i Bugarska sledeće godine, kao i pristup Srbije i drugih zemalja kada one budu spremne. U ovom regionu vodimo i pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, gde kao posebno pitanje imamo punu saradnju sa Haškim tribunalom, regionalnu saradnju koja uključuje i manjine i neke druga. Dakle, principi su isti i mi ne pomeramo lestvicu nagore.

B92: Početkom 2007. u Srbiji će biti izbori. Bilo je govora o tome da bi, kao znak dobre volje, EU mogla da popusti i omogući nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju čak iako Ratko Mladić ne bude uhapšen. Drugim rečima, bila bi prihvaćena inicijativa predsednika Tadića da se pregovori nastave, a da za izručenje Mladića bude odgovorna vlada koja će biti oformljena posle izbora.

Li: Jedna od najvažnijih poruka moje posete je da EU ostaje u vezi sa Srbijom. Taj proces traje, zajedno radimo kako bi Srbija ispunila kriterijume i napredovala na svom putu ka evropskim integracijama. To se nastavlja u svakom slučaju. Nastavak pregovora o stabilizaciji i asocijaciji, međutim, zavisi od pune saradnje sa Haškim tribunalom. S tim u vezi nema nikakvih nejasnoća. Evropski komesar Oli Ren rekao je da onog dana kada se ostvari puna saradnja sa Hagom, pregovori će moći da budu nastavljeni. Mi naročito pozdravljamo činjenicu da je Vlada Srbije usvojila Akcioni plan za punu saradnju sa Tribunalom. Ja sam sa sagovornicima danas razgovarao o tome šta će Srbija učiniti, čak i pod postojećim političkim uslovima, da nastavi sprovođenje tog plana. Lopta je u dvorištu Srbije. Svaki napredak će biti zabeležen u Briselu.

B92: U ponedeljak će ministri inostranih poslova zemalja EU razgovarati o ublažavanju viznog režima za građane Srbije. To je za njih veoma važna tema. Šta mislite da će biti odlučeno?

Li: To je veoma važno pitanje. Znate da je pravo slobodnog kretanja jedno od fundamentalnih odredaba evropskih sporazuma. U ponedeljak će naši ministri usvojiti odluku kojom se odobrava mandat za razgovore o tome da izdavanje viza građanima Srbije bude olakšano. Mislim da je to jako važno. To znači da će studenti iz Srbije imati manje problema da iskoriste stipendije koje ćemo davati za njihovo školovanje, da će poslovni ljudi i drugi lakše dobijati vize. To je važan signal, od koga će koristi imati obični građani.

B92: Da li EU zabrinjava činjenica da će od januara 2007. možda imati Vladu u Srbiji u kojoj će biti stranke koje EU ne gledaju nužno prijateljski?

Li: Naš izveštaj pokazuje da je Srbija, u prethodnoj godini, napravila veliki napredak u oblastima koje su nama posebno važne, a one su - vladavina prava, demokratizacija, poštovanje ljudskih i manjinskih prava... Mi mislimo da se Srbija nalazi na dobrom putu. Uveren sam da će predstojeći izbori biti korak dalje na tom putu.

B92: Hvala na razgovoru.