"Na kojoj to planeti žive bankari"

Milion funti je dovoljno veliki bonus da bi se britanska javnost upitala „na kojoj to planeti žive bankari”.

Priliku da se mnjenje posle kraćeg zatišja ponovo obruši na krivce za stanje na ovoj planeti pružila je Kraljevska banka Škotske i odluka da se njen direktor Stiven Hester „za uspehe u 2011” dodatno nagradi.

Pored pozamašne godišnje plate od 1,2 miliona funti, Hesteru je prema običajima i shodno uslovima ugovora pripao i famozni bonus, i to u banci koja je proteklih godina otpustila oko 30.000 svojih službenika. Kraljevska banka Škotske je, inače, novcem britanskih poreskih obveznika spasena od bankrota, pre četiri godine kada je u nju i došao Stiven Hester. U ne tako davnim vremenima, na Hesterov bonus od milion funti gledalo bi se kao na crkavicu koja nije vredna pomena. Do pre dve godine bankarske nagrade u oba finansijska centra, Sitiju i njujorškom Volstritu, merile su se desetinama miliona funti, evra, dolara... čekovi sa šest i sedam nula sletali su u džep svakog šefića. U eri "postokupiraj Volstrit” nule se skraćuju, ali nedovoljno.

Danas su bonusi idealna prilika za političku demagogiju. Od Hestera ministri i parlamentarci traže da pokaže "čestitost državnog činovnika” i da dobrovoljno vrati nagradu poreskim obveznicima.

"On za tri dana zaradi koliko britanski vojnik na avganistanskom ratištu za godinu dana”, čulo se iz opozicionih političkih redova. Kao da je ikad vojska išla u rat sa bonusima kakve imaju bankari. Problem je što se sa bojnog polja vraćaju iskasapljeni, a što je zdravstvo sve siromašnije, pa nema ko ni da im zaleči rane. O poslu u banci ovi jadnici i ne sanjaju.

Kola narodnog besa slomila su se na Hesteru, dok mnogi drugi ovih dana dobijaju znatno manje svote nego prethodnih godina, a opet nezamislive za većinu ljudi zaposlenih u bilo kom drugom sektoru. Većina britanskih banaka obelodaniće svoje planove o bonusima tek krajem sledeće nedelje, dok je sa druge strane Atlantika prvi istrčao Goldman Saks. Ali ne u javnost.

Prošli su zlatni dani kada je Lojid Blankfejn, tadašnji direktor, poneo kući 68 miliona dolara (2006). Niko nije ovlašćen da kaže koliko su tanki isplaćeni čekovi u Goldmanu Saksu, niti u drugim neboderima Volstrita. Ali po nekim proračunima, u proseku svaki službenik poneće po sto hiljada.