Isplivalo: MMF bio slab na Grčku, a nije smeo

To je saopšteno u Vašingtonu u nezavisnoj internoj istrazi te institucije.

"Bez obzira na osnovanost konačne odluke, sam proces donošenja te odluke imao je slabosti čime se stvorila ideja da MMF ima drugačiji odnos prema Evropi", saopštila je "Nezavisna kancelarija za evaluaciju" (IMF) kontrolno telo koje nadzire rad MMF.

MMF se priključio Evropljanima da pomogne Grčkoj u dodeli najvećeg zajma u svojoj istoriji, od 30 milijardi evra, nakon čega su usledila još dva, 2012. i 2015. godine, ali Grčka i pored toga nije uspela da izađe iz recesije.

U izveštaju IMF se navodi da MMF je 2010. godine odlučio da promeni jedno od svojih osnovnih i zlatnih pravila jer nije tražio od Grčke da prethodno smanji svoj javni dug, uprkos sumnjama o njegovoj održivosti, što MMF do tada nije činio.

"Taj proces promene (pravila) udaljio se od uobičajenog modela konsultacije MMF-a u kojem se tako važne odluke donose posle veoma temeljnog razmatranja", navodi se u izveštaju.

Upravni odbor MMF-a, koje čine zemlje članice, u slučaju Grčke je imao samo "ulogu fasade", dok je uprava MMF-a koju je tada vodio Dominik Stros-Kan vodila pregovore uprkos "opštem skepiticizmu" ostalih zvaničnika.

U izveštaju se dodaje da su otvorene konsultacije omogućile da se smanji "svaka percepcija da je MMF iza kulisa popustio pred evropskim interesima".

Ipak, obaveze koje je obećala Grčka, donele su veliku promenu u MMF-u koji nikada nije pomagao nekoj industrijalizovanoj zemlji, i to još onoj koja je se nalazi u nekoj monetarnoj uniji, kao što je evrozona.

MMF smatra da je pomaganje Grčkoj bez smanjenja javnog duga, dovelo do uvođenja strogih mera štednje, čime je došlo do pada proizvodnje i smanjenja podrške naroda prema toj pomoći.

Kontrolno trelo IMF je na kraju izveštaju pozvalo MMF da promeni procedure davanja zajma kako bi se smanjila mogućnost "političke intervencije u toj zemlji" - Grčkoj.

Generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard negirala je bilo kakav nedostatak nezavisnosti u odlućivanju MMF, braneći odluku o Grčkoj kao akciju suočavanja s krizom bez presedana u evrozoni.