Brzi krediti uzmu 40 odsto kamate

Novi mamac zove se brzi kredit jer se obično odobrava za jedan dan, a kamate se vrte oko 40 posto na godišnjem nivou.

Ovi zajmovi su tako ubedljivo osvojili prvo mesto po kamati. Najnepovoljnija pozajmica koja se nudi na srpskom tržištu – dozvoljeni minus – ima iste ili manje kamate koje se kreću od 30 odsto a završavaju tu gde i zajmovi koje bankari odobravaju po ubrzanom postupku. Dobijaju se i otplaćuju u domaćoj valuti s fiksnom kamatom, a to znači da se vraćaju u jednakim ratama.

Građanima koji su presiti kursnih razlika to dođe kao dobar mamac. Dokumentacija je svedena na minimum: uz ličnu kartu traži se samo potvrda o visini plate. Bankari proveravaju da li se ona dobija redovno.

Mnogima je već na prvo čitanje jasno da je kamata od 40 posto godišnje nepovoljna da gotovo nepovoljnija ne može biti. Ipak, nije na odmet podsetiti na to da je za kredite u domaćoj valuti godišnja stopa od 22 do 27 posto.

Oni indeksirani kreću se od 16 do 20 posto. Kada su prethodnih godina bankari objašnjavali zašto su dinarski krediti znatno nepovoljniji od onih vezanih za evro, glavni argument je bila visoka referentna kamatna stopa koju određuje Narodna banka. Pre godinu dana bila je 12,25 posto, a sada je smanjena na 9,50.

Kod bankarskih usluga, gde je svaki promil važan, to je znatna razlika tako da je trebalo da dinarski zajmovi pojeftinjuju a ne da kamate ovako polete. Dok je NBS povećavao referentnu kamatnu stopu, rastao je i belibor, odnosno dinarski euribor. Finansijske kuće su ga tada obavezno unosile u ugovore.

Sada, kada bi usklađivanje moglo ići u korist klijenta, to izbegavaju i daju fiksnu stopu, ali prilično visoku. Mnogi će se zapitati zašto. Kredit je sve teže prodati pa politika „uhvati na brzinu„ može da se isplati.

Otkako je počela primena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, banke su izgubile deo prihoda i provizija kojima su do decembra opterećivale građane. Osim toga, novih klijenata sa sigurnom platom koji ulaze u banku da podignu kredit nema mnogo.

Bankari imaju svoje argumente za ovako visoke stope: kod brzih kredita njihov rizik je veći, što je apsolutno tačno. Ali nije na klijentu da to plaća jer drugih opcija i te kako ima.

Ukoliko se klijent ipak odluči na to da stavi potpis na brzi kredit, najbolje mu je da posle krivi samog sebe. Jer banke mogu da ponude svašta, ako je usaglašeno sa zakonima i drugim propisima koji regulišu njihov rad.

Ovo što sada nude u brzoj varijanti jeste. Klijenti, međutim, ne moraju da prihvate sve. Pre nego što se odluče za zajam, najbolje je obići više banaka i proveriti sve opcije u kući preko koje se prima plata. Posebno treba izbegavati brzo uzimanje kredita s većim sumama jer jedino što klijent tada sigurno dobija je dugo kajanje.