Veći PDV bi doneo milijardu evra

O tome koliko bi povećanje PDV-a koje je predložila ministarka Diana Dragutinović uticalo na inflatorne pritiske, privredu i građane, niko ne želi da daje procenu.

Država je, inače, za prvih pet meseci 2010. imala oko 27 milijardi dinara manji prihod od plana, dok je od poreza prikupljeno skoro 22 milijarde dinara manje nego što je to zacrtano budžetom za ovu godinu.

Prihodi od poreza na dodatu vrednost niži su skoro za 13 milijardi, od akciza za deset, a od carine za milijardu dinara.

Izvršna vlast podeljena je, ipak, podeljena u stavovima oko toga kako treba da izgleda i kada da se krene sa poreskom reformom. Diana Dragutinović, ministarka finansija, kaže da postoje dva pristupa poreskoj reformi, a da će Vlada odlučiti kada će reforme početi i kojim će ih tempom sprovoditi.

Ona kaže da bi volela da se sa promenama počne od sledeće godine i to tako što bi se smanjilo opterećenje na zarade za trećinu, a povećao PDV za tri procentna poena.

Premijer Mirko Cvetković je naglasio da bi takva rešenja trebalo tumačiti u kontekstu promena u narednih pet do deset godina a Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, da „neće biti promene poreza do kraja mandata ove vlade”.

Dragutinovićeva pojašnjava da je povećanje PDV maksimalistički pristup poreskoj reformi. Maksimalistički pristup je i da se za jednu trećinu smanje kompletna fiskalna opterećenja na zarade, znači i porezi i doprinosi.

Ministarka otkriva i drugu varijantu koja je na stolu. "Minimalistički pristup reformama značio bi da se stopa poreza na zarade smanji sa 12 na 10 odsto. Ova reforma podrazumeva i promene Zakona o porezu na imovinu, kojim se menjaju najveći nedostaci postojećeg, a to su neadekvatan pristup vrednovanju poreske osnovice koji sistemski potcenjuje vrednost imovine", kaže ministarka.

Ona dodaje da ovaj pristup podrazumeva i promene Zakona o poreskom postupku i administraciji. "Primera radi, biće moguće izricanje zaštitne mere zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine ako obveznik ponovi isti prekršaj u roku od dve godine od dana pravosnažnosti osuđujuće presude za tu vrstu prekršaja", precizira Dragutinovićeva.

Ministarka kaže da su već izmenjene „neke stvari koje će svi poreski obveznici pozdraviti”. "Na primer, kod samoinicijativnog prijavljivanja određenih vrsta poreskih prekršaja poreskog obveznika koji su izvršeni pre otpočinjanja poreske kontrole neće se podnositi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka niti izricati kazna za prekršaj", kaže ministarka.

Vlada sprema nove mere protiv krize

Vlada Srbije priprema novi antikrizni paket mera, pa zato neće slati posebne odgovore na nedavne predloge mera za izlazak iz krize koje su dali privrednici. Novi paket antikriznih mera podrazumeva izmenu zakona, i to Zakona o bankama i Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.

Biće menjani i Zakon o osiguranju depozita, Agenciji za osiguranje depozita i Zakon o hipoteci, a biće donet potpuno nov zakon koji će regulisati stabilnost finansijskog sektora u uslovima proglašenja sistemske krize.

Izmenjeni zakoni biće urađeni u skladu sa preporukama Evropske komisije i mada je reč o finansijskim zakonima, izvor Blica tvrdi da se ovaj set zakona donosi za buduća vremena i nije povezan s krizom u Grčkoj.

"U odnosu na zakonska rešenja nekih drugih zemalja kojima se troše ogromna sredstva iz budžeta, naše rešenje je potpuno primereno veličini i obimu finansijskog sektora, kao i realnim mogućnostima Srbije", dodaje on.