Država ne zna šta je njena imovina

Za neke segmente imovine, prema grubim procenama “popisano” je između 80 i 90 odsto nepokretnosti, ali ne postoje procene koliko ta imovina zaista vredi prema tržištnim cenama.

Tako je do sada u Srbiji evidentirano 13.369 državnih poslovnih zgrada ukupne površine 350 hektara 16 ari i 49 kvadrata. Na listi je i 18.598 službenih zdanja površine 437 hektara 56 ari i 63 kvadrata, kao i 18.720 stambenih zgrada - 1.621 hektar, 37 ari i 28 kvadrata...

Prema Zakonu o sredstvima u svojini Republike iz 1996. godine, kada je imovina lokalnih samouprava postala državna, svi korisnici su bili u obavezi da nekretnine prijave Republičkoj direkciji za imovinu. Naravno, ne samo opštine, već i javna preduzeća i svi ostali korisnici.

Zakonsko rešenje i prateća uredba, koja je propisala obrasce za evidentiranje i utvrđivanje vrednosti te imovine, daleko su bile od idealnog. Takođe, blaga kaznena politika, kada je dinar iz godine u godinu obezvređivan, nije bila nikakav mehanizam da korisnike natera da prijave državnu imovinu.

"Sve su to problemi, koji su uslovili da Republička direkcija za imovinu, do danas nije mogla da uradi stopostotnu evidenciju" - kaže Srba Panić, pomoćnik direktora Direkcije.

Inače, već se najavljuje izmena propisa prema kojima bi lokalnim samoupravama trebalo bi da bude vraćena imovina u svojinu, što postavlja pitanja i motivacije da prijava ono što ne koriste.

"U nekoliko navrata javnim oglasima, pismima, tražili smo od korisnika da nam dostave precizne podatke. Prošlog leta smo predložili i Vlada je na naš zahtev donela zaključak, kojim je obavezala sve korisnike na detaljno prijavljivanje imovine Direkciji. Odziv je bio dobar, ali podaci još nisu kompletni", objašnjava Pantić. Krajem prošle godine Svetska banka je odobrila donaciju u iznosu od 300.000 dolara, da Srbija pronađe sistem, metodologiju i način preciznog utvrđivanja celokupne državne imovine i njene vrednosti.

"U toku je postupak za izbor konsultanta, koji će sa stručnjacima Direkcije prvo snimiti postojeće stanje", navodi Panić.

Prema njegovim rčim osim evidentiranja postoji i objektivan problem utvrđivanja vrednosti državne imovine.

"Sve ono što je do sada rađeno bile su knjigovodstvene vrednosti, koje se iz dana u dan smanjuju imajući u vidu ekonomsku kategoriju amortizacije. Međutim, država treba u svakom trenutku da zna tržišnu vrednost svojih nepokretnosti. Kada se neka državna nekretnina otuđuje, a zakon nas obavezuje da to bude po tržišnim uslovima, mehanizam, koji se trenutno koristi je procena Poreske uprave. Ta procena se radi po principu analogije. Nama je, međutim, potrebna formula da bi u svakom trenutku približno mogli da odredimo tržišnu vrednost, koja i te kako zanima i kreditore, koji Srbiji odobravaju zajmove", kaže Patnić.