Luke opet postaju javno dobro?

Vlasnici 11 privatizovanih luka u Srbiji nemaju razloga za brigu da će ostati bez imovine koju su stekli kupovinom preduzeća. Ali ne mogu da se nadaju da će im novi zakon o lukama, koji se sprema, dozvoliti da menjaju delatnost i namenu zemljišta. Lučkom infrastrukturom, prema tom propisu, upravljaće država, a sadašnji vlasnici preduzeća će poslovati kao operateri.

Luke dobijaju drugačiji tretman – postaju javno dobro, što su od pamtiveka u svim državama bile, kaže za list „Politika” ekspert za planiranje i upravljanje lukama Saša Jovanović, spoljni stručni savetnik radne grupe angažovane da pripremi ovaj zakon.

Kada država proglasi lučko područje i kada ono kao takvo bude zavedeno i kategorisano, naglašava Jovanović, „teško da će privatnik moći da izdejstvuje promenu namene zemljišta”, osim u slučaju kada sama država ili lokalna samouprava ne odluče da određenu luku izmeste sa postojeće lokacije zbog saobraćajno-ekonomskih ili drugih opravdanih razloga.

"Ovim propisom se ništa ne oduzima od imovine koju su sadašnji vlasnici kupili kroz privatizaciju pa nema ni govora o novoj nacionalizaciji. Nikada nisu ni privatizovane luke kao strateški objekti saobraćajne infrastrukture, već samo preduzeća koja se bave lučkom delatnošću, odnosno eksploatacijom luka. Nikada lučka infrastruktura (kejski zidovi – pristajališta i drugi hidrotehnički objekti u luci, drumske i železničke saobraćajnice u lukama, kanalizaciona, vodovodna i energetska mreža kao i svi ostali objekti koji po svojoj nameni služe za bezbedan prilaz, pristajanje, privezivanje i sidrenje plovila) kao ni akvatorija nisu ni bili u rukama privatnika", objašnjava dr Saša Jovanović.

Zakon je trebalo doneti pre privatizacije

Miloš Kosanić, iz sektora za saobraćaj Privredne komore Srbije, kaže da su luke skoro svuda u državnom vlasništvu. Njima upravljaju preko lučkih vlasti i nadziru rad operatera. Praktično u svim evropskim lukama, pa i na Dunavu, zastupljen je, kako navodi, model „Lend lord port”.

Uspostavljanje ovog modela, sa jedne strane, dobro je jer vlasnike preduzeća, prema mišljenju našeg sagovornika, primorava da se bave lučkom delatnošću, a ne bilo kojom kako je to propisivao zakon o privatizaciji. Sa druge strane, njegova primena može da bude problematična.

"U vlasništvu kupaca luka u Srbiji nalazi se kejski zid uz koji pristaju brodovi, a metar tog zida košta 100.000 dolara. Vlasnik luke Pančevo je kupio i pristup akvatoriju", navodi Kosanić.

Upravo to, prema mišljenju Milana Kovačevića, konsultanta za investicije, može da oteža sprovođenje zakona o lukama.

"Velika greška je što ovaj zakon nije donet pre privatizacije. Razumno je bilo uspostaviti javnu svojinu, pa prodavati preduzeća. Ovako će država možda morati da obešteti vlasnike luka", napominje Kovačević.

Ko kome treba da plati obeštećenje?

Međutim, Saša Jovanović, kaže da nikakvog obeštećenja ne bi trebalo da bude jer su privatnici već koristili lučku infrastrukturu bez ikakve naknade, a pri tom su još naplaćivali infrastrukturne (pristajališne) takse od brodova. U ovom slučaju država bi, kaže, trebalo da bude obeštećena jer će, prema predloženim rešenjima, ona biti jedina koja će moći da naplaćuje infrastrukturne takse.

Povodom najavljenog zakona o lukama, odnosno uspostavljanja javne svojine nad infrastrukturom, u Luci Beograd nemaju razloga, kažu, da budu sumnjičavi. „Verujemo da ćemo ostvariti pravičnu naknadu po tržišnoj ceni koja nije niska.”

"Kupujući akcije ovog preduzeća, stekli smo i sva prava kojima je luka raspolagala. Polažemo pravo na objekte i potraživanja, kao i na zatečene obaveze. Među pravima svakako je najvrednije pravo na gradnju, ali isto tako i zakonom garantovano pravo da uvećamo vrednost svoje imovine, pravo na ostvarivanje dobiti. Praktično sve što je država prodala ili besplatno podelila prethodnim vlasnicima, malim akcionarima", navode u kompaniji.

Na pitanje da li će tražiti obeštećenje, odgovaraju da je naša država Zakonom o stranim ulaganjima, ali i kao potpisnik mnogih međunarodnih konvencija, široko zaštitila prava stranih ulagača, a podsećamo, kažu, „vlasnik Luke Beograd je kompanija ’Vordfin’ iz Evropske unije sa sedištem u Luksemburgu”.

U Železari „Ju-es stil”, koja je kupila smederevsku luku, navode da je ona deo pogona Železare. Ne iznajmljuju je, već je, kažu, isključivo koriste kao industrijsku luku preko koje transportuju sirovine.

Zoran Nešić, direktor privatizovane luke u Sremskoj Mitrovici, nije želeo da komentariše novi zakon, ali je ukazao da su kupovinom preduzeća stekli vlasništvo nad skladištima, kancelarijama, kranovima, kanalima, jarugama, a trenutno grade kontejnerski terminal.