Zvezda sajma naoružanja: Srpski pseudosatelit jedan od tri takva u svetu FOTO

Posetioci iz zemlje i inostranstva dobro upućeni u savremenu vazduhoplovnu tehnologiju naročito interesovanje su pokazali za štand kompanije VIP Global logistik na kome su bila izložena dva domaća drona, ali je glavna zvezda štanda bio projekat pseudosatelita "Pupin".

Konstruisao ga je vazduhoplovni inženjer Petar Matunović, vlasnik tehnološke kompanije CTT, male po broju zaposlenih, ali jedne od svega tri u svetu koje su uspele da dođu do takvog proizvoda.

"Pseudosatelit je letelica namenjena stratosferi koja može da zameni uobičajene satelite u ublastima komunikacija i nadzora", kaže Matunović.

On napominje da stratosfera počinje od 15. kilometra, a "Pupin" je projektovan da kruži nebom na 20 kilometara visine.

Reč je zapravo o specifičnoj vrsti drona, koji se lansira sa zemlje na klasičan način i nastavlja da leti uz pomoć električnog pogona koji se napaja solarnom energijom, što mu omogućava da dugo leti.

"U stanju je da ostane u vazduhu duže do 90 dana, tako da može bukvalno da zameni satelit, ali je zanimljivo da je srpski projekat jedan od tri najnaprednija u svetu. Jedan od njih je vlasništvo Erbasa i u upotrebi je, drugi projekat vodi japanska Soft banka sa jednom američkom firmom i treći koji je u razvoju je naš projekat ''Pupin''", naglašava Matulović.

Navodi da su primene takve letelice brojne, a prednosti neverovatne nad običnim satelitima, kao i koristi koje od njega mogu da se dobiju.

"Tržište satelitskih komunikacija je vredno 120 milijardi dolara godišnje. Za Srbiju bi bilo vrlo značajno kada bi postala provajder alternativnih vidova komunikacionih tehnologija kao što su pseudosateliti i kada bi uzela samo pet odsto tog tržišta, jer tu pričamo o šest milijardi dolara svake godine u budžetu Srbije, ako bi srpska kompanija ostvarila takav projekat", napominje Matunović.

Foto: TANJUG/STRAHINJA ACIMOVIC

Naglašava da jedan pseudosatelit može potpuno da zameni jedan klasičan geostacionarni satelit i da leti iznad gradova s velikom naseljenošću kao što su Njujork, London ili Pariz i bude podrška savremenim autonomnim tehnologijama, kao što su autonomna vozila.

"Da bi ona mogla da funcionišu moraju da razmenjuju veliku količinu informacija među sobom da ne bi dolazilo do sudara i sličnih problema, a postojeće komunikacione mreže nisu u mogućnosti da zadovolje portrebu za tako velikim brojem komunikacionih linkova. Neminovno nam se nameće potreba za alternativama, a jedna od njih je pseudosatelit", kaže ovaj avioinženjer.

Matunović dodaje da su mogućnosti primene veoma velike u poljoprivredi, industriji, saobraćaju, za upravljanje brojnim osetljivim sistemima poput dalekovoda, gasovoda i naftovoda, u naučnim misijama, ali i za primarne telekominikacije.

"Kroz istoriju je lansirano 2.000 satelita, od čega je 500 geostacionarnih, od tog broja je 150 u upotrebi. Jedina alternativa njima je pseudosatelit koji pokriva konstantno jednu oblast u prečniku od 200 kilometara", objašnjava Matunović.

Jedna od najvitalnijih oblasti primene pseudosatelita je odbrana zemlje, napominje Matunović.

"Sve savremene tehnologije su bazirane ili na komunikacijama ili na GPS signalu. U slučaju velikih ratova, kao što smo imali 1999. godine postajete odsečeni od upotrebe takvih sistema. Mogućnost da koristite alternativni vid komuniciranja sa raketnim sistemima i bespilotnim letelicama je veoma vredna", naglašava Matunović.

Napominje da bi mogućnost Srbije da u takvim okolnostima lansira dve, tri takve letelice bila izuzetno značajna.

"Svi sistemi bi mogli nesmetano da nastave da rade, ali i da vršimo razna elektromagnetna ometanja nepreijateljske opreme, što bi znatno povećalo mogućnosti i žilavost naše odbrane", naveo je Matunović.

On kaže da Srbija kasni u oblasti primene satelita, i da kada bi sada htela to da učini, morala bi da čeka dve godine da dođe na red za lasniranje, jer ne raspolaže ni raketama nosačima ni lansirnim rampama, a ni satelitskom tehnologijom.

Dodaje da pesudosatelit rešava sve te probleme i neuporedivo je jeftiniji.

"Tehnologija je višestruko jeftinija, ali najvažnije je da smo u toj tehnologiji nezavisni. Osim komponenti koje nabavljamo, sav drugi naučnoistraživački rad, intelektualna svojina, proizvodni kapaciteti su na strani Srbije", rekao je Matunović.

Foto: TANJUG/STRAHINJA ACIMOVIC

Navodi da su vazduhoplovne tehnologije po definiciji ozbiljan motor i za druge industrije.

Sam "Pupin" ima razmak krila od 25 metara i samo 120 kilograma poletne mase.

"Da biste mogli da napravite jednu takvu strukturu, morate da vladate takozvanim supermaterijalima, što naša firma zna da radi i ima ekspertizu u toj oblasti. Razvoj novih materijala bi sigurno bio generisan kroz ovaj projekat. Sama letelica ima elektro pogon, a elekrtričnu energiju dobija od sunčeve energije. To bi značilo da smo u prilici da radimo na razvoju solarnih ćelija visoke efikasnosti, što je apsolutni trend u svetskoj energetici", kaže Matunović i nabraja prednosti razvoja jedne ovakve letelice.

Navodi da to dalje znači da bi trebalo razvijati i baterije visoke efikasnosti za skladištenje solarne energije, što bi takođe bio tehnološki skok.

"Tu je, naravno i elektropogonska grupa, gde bi se morali razvijati elektromotori visoke efikasnosti koji bi imali malu masu. Ti motori su primenljivi u svim vidovima elektrovozila, a solarne ćelije se mogu koristiti za solarne elektrane, tako da postoji direktna korist u razvoju supermaterijala i nekih podsistema kroz jedan ovakav projekat i time osvajate jedno, za sada za Srbiju nedostižno tržište", ističe Matunović.

Dodaje da je deo navedenog već realizovan, jer je za izgradnju "Pupina" napravljena posebna konstrukcija od polimera kakva ne postoji na tržištu.

"Mi smo napravili jedno inovativno krilo, bazirano na karbonskim vlaknima, ali rešetkastog tipa (koje je bilo izloženo na sajmu 'Partner 2021'). Drugi konstruktori uglavnom koriste monokok strukture na ovakvim problemima, mi smo razvili jednu složenu rešetkastu strukturu baziranu na kompozitnim materijalima", otkriva Matunović.

Napominje da je to samo delić čitave slagalice vezane za ovaj projekat.

"Na samoj letelici je dosta inovacija. Njen oblik i konfiguracija su takozvana kanad kofiguracija, gde su obe površine, stabilizator i krilo uzgonske površine. Tandem pogonski propeleri koji doprinose efikasnosti i manjem aerodinamičkom otporu letelice, i cela letelica je optimizovana na jedna visok način da bi mogla da ostane u vazduhu 90 dana, da se smanje svi otpori koji na njoj postoje i da se poveća operativnost celog elektosistema koji tokom dana mora da generiše dovojno energije za dnevni let i da uskladišti u beterijama dovoljno energije za noćni režim leta", rekao je Matunović.

Zaključio je da se radi o jednom vrlo složenom sistemu uz nadu da će imati priliku da tako nešto razvija u Srbiji i da ga plasira svim potencijalnim svetskim korisnicima.