Švajcarska u haosu: Rekordan talas bankrota guši privredu

Dogodilo se preko 9.300 slučajeva, &scaron;to je porast od 54% u odnosu na prethodnu godinu, prenosi &scaron;vajcarski portal &quot;20 Minuten&quot; u izve&scaron;taju novinara Fabijana Pe&scaron;la. Ova kriza, koju vlasti pripisuju reviziji zakona o naplati dugova i bankrotstvu, dovela je do propasti firmi poput solarnog pionira &quot;Majer Burger&quot;, lanca prodavnica kućnog dekora &quot;Depot&quot; i 156 godina stare građevinske firme &quot;Lerch&quot;, ostavljajući hiljade radnika bez posla i dovodeći u pitanje mit o &scaron;vajcarskoj ekonomskoj &quot;nepobedivosti&quot;.Kako izve&scaron;tava &quot;20 Minuten&quot;, revizija zakona, koja je stupila na snagu 1. januara 2025. godine, obavezala je javne poverioce &ndash; poput poreskih uprava i institucija socijalnog osiguranja &ndash; da dugove naplaćuju strože i če&scaron;će kroz postupke insolventnosti, umesto ranijih blažih metoda. Ovo je, prema podacima servisa &quot;Dun &amp; Bradstreet&quot;, izbacilo na povr&scaron;inu brojne skrivene finansijske rupe, posebno u sektorima sa niskim maržama i visokim zaduženjima. Kritičari optužuju &scaron;vajcarske vlasti da su reformu sproveli bez adekvatne pripreme, ignori&scaron;ući upozorenja ekonomista o mogućim masovnim propastima. Umesto da obezbede prelazni period i za&scaron;titne mehanizme, vlasti su, kako se navodi u izve&scaron;taju, praktično otvorile vrata &quot;trži&scaron;noj čistki&quot; koja je najvi&scaron;e pogodila zabavnu industriju (porast bankrota od 94%), proizvođače trajnih dobara (89%) i IT sektor (77%). Pojavili su se i regionalni dispariteti &ndash; centralna &Scaron;vajcarska zabeležila je porast od 61%, &scaron;to dodatno podgreva pitanje koliko je sistem uop&scaron;te bio spreman za posledice sopstvenih odluka, pi&scaron;e Srpski ugao.Fabijan Pe&scaron;el u svom članku ističe da su žrtve krize kompanije iz svih bran&scaron;i, ali posebno nagla&scaron;ava slučaj &quot;Majer Burger&quot;, gde su nemačke filijale propale pod pritiskom kineske konkurencije i otkazanih ugovora, &scaron;to je dovelo do zatvaranja fabrika i otkaza za stotine radnika. Slično, &quot;Depot&quot; je zatvorio 34 filijale u &Scaron;vajcarskoj, ostavljajući 300 ljudi bez posla, dok je &quot;Lerch&quot; iz Winterthura, sa vek i po tradicije, prestao sa radom krajem januara 2025. godine uz 130 izgubljenih radnih mesta. Ovi primeri, kako izvor prenosi, ilustruju kako je vlada u Bernu, umesto da ublaži udar i pomogne realnom sektoru da se prilagodi, gurnula veliki broj firmi u ambis, stavljajući birokratsku rigidnost ispred ekonomskih posledica. Kritike se posebno usmeravaju na izostanak podr&scaron;ke za mala i srednja preduzeća, koja su najranjivija, dok su veliki sistemi &ndash; banke i farmaceutski giganti, ostali praktično netaknuti.&Scaron;vajcarske vlasti tvrde da je cilj reforme povećanje transparentnosti i sprečavanje ve&scaron;tačkog održavanja neodrživih firmi. Kao argument navode i to da je osnivanje novih preduzeća poraslo za 5% u 2025. godini, na ukupno 55.651 novoregistrovanu kompaniju, naročito u nekretninama i IT sektoru. Međutim, kako izve&scaron;tava &quot;20 Minuten&quot;, to &quot;dinamično osveženje&quot; trži&scaron;ta dolazi po cenu masovnih gubitaka radnih mesta i rasta socijalne nesigurnosti, &scaron;to ozbiljno dovodi u pitanje etičnost politike koja se predstavlja kao tehnička korekcija, a u praksi izgleda kao hladan rez. Regionalne razlike sa jačim udarom u centralnim i jugozapadnim kantonima, dodatno pojačavaju utisak neujednačene primene i slabog planiranja, pa se optužbe za nekompetentnost federalnih i kantonalnih vlasti sve če&scaron;će čuju i van stručnih krugova.Ova &scaron;vajcarska kriza je upozorenje da ni sistemi koji godinama grade imidž &quot;savr&scaron;ene uređenosti&quot; nisu imuni na aroganciju vlasti i reforme sprovedene bez osećaja za posledice. Kada se &quot;transparentnost&quot; svede na birokratsku disciplinu, a ekonomija na statistiku, stvarni ljudi postaju kolateral &ndash; radnici koji ostaju bez hleba, porodice koje preko noći ulaze u nesigurnost, lokalne zajednice koje gube poslodavce i identitet. Bern bi morao jasno da odgovori na pitanje koje se uporno potiskuje &ndash; da li je cena ovakve &quot;efikasnosti&quot; zaista vredna hiljada polomljenih sudbina i ko će politički i moralno preuzeti odgovornost kada se ispostavi da je navodni red proizveo haos?

Švajcarska u haosu: Rekordan talas bankrota guši privredu

0 Komentari