Prostitucija podiže BDP u Srbiji: Kakve vrste delatnosti postoje i koliko se zarađuje?

Kako se došlo do ovih podataka pokušali su da objasne Dragan Popović iz Republičkog zavoda za statistiku i Kristina Ferari, aktivistkinja za prava seksualnih radnica.

"Cela ta priča nije do juče. Prvi eksperimentalni obračuni su rađeni još pre 15 godina", napomenuo je Popović za TV Prva.

Prema njegovim rečima, obaveza uključivanja ovih delatnosti u zvaničnu statistiku zasniva se na tome što one, iako ilegalne, ipak predstavljaju ekonomske aktivnosti.

"Ispunjavaju preduslov dobrovoljnog stupanja obe strane u transakciju", pojasnio je on.

Podaci se, dodao je, prikupljaju od Ministarstva unutrašnjih poslova, specijalizovanih zdravstvenih institucija, ali i sa interneta i od drugih izvora.

Kako je Ferari poručila gostujući na TV Prva, zalaže se za dekriminalizaciju prostitucije.

"To podrazumeva brisanje tog prekršajnog člana koji postoji. Tada bi važili zakoni kao za sva druga zanimanja", kazala je.

Dekriminalizacija, tvrdi, nije isto što i legalizacija, za koju je rekla da se ne zna šta bi ona uopšte predstavljala u slučaju prostitucije.

"Naučeni smo iz primera iz Evropske unije da legalizacija nije naivna i da se može zloupotrebiti", ocenila je Ferari.

Prema nekim računicama, prostitutke rade 220 dana godišnje i zarađuju 156 evra dnevno.

"Radnici zarađuju od 20 do 150, 300 evra dnevno, to je jako nepredvidivo", objasnila je sagovornica TV Prva.

Popović je naglasio da postoje i različite vrste ovakvih usluga - agencijska ili hotelska prostitucija, ulična i elitna.