Opala smrtnost od infarkta u ovoj evropskoj zemlji: Lekari objavili ohrabrujuće rezultate

Naročito je uočljiv pad stope smrtnosti od koronarne bolesti srca, osnovne bolesti koja dovodi do infarkta. Kod nje su zakrečeni koronarni krvni sudovi koji srčani mišić snabdevaju krvlju.

Prema izveštaju, stopa smrtnosti od koronarne bolesti srca pala je za godinu dana sa 127,3 na 118,3 na 100.000 stanovnika, što je smanjenje veće od sedam odsto.

Dok je 2023. u celoj zemlji od posledica koronarnih bolesti srca umrlo nešto manje od 119.795 ljudi, među njima 43.839 od infarkta, 2024. taj broj se smanjio na 113.473, od čega je 41.258 umrlo od infarkta.

Reč je o izrazitom i ohrabrujućem padu, ocenio je predsednik upravnog odbora Nemačke fondacije za srce Tomas Fojgtlender.

Lekar razloge vidi u napretku kardiologije, kako u dijagnostici tako i u terapiji i rehabilitaciji. Postupci poput ugradnje stenta i bajpas operacija dodatno su napredovali, a bolji su i terapija lekovima i lanac hitne pomoći.

Ipak, prevencija sada mora da izbije u prvi plan. Cilj je da se spreči oštećenje koronarnih krvnih sudova, između ostalog smanjivanjem faktora rizika.

Među glavnim neprijateljima krvnih sudova navode se visok krvni pritisak, poremećaji metabolizma masti, dijabetes, gojaznost i pušenje.

Rezultati kod žena znatno lošiji

Posle akutnog infarkta prognoza je i dalje znatno lošija kod žena nego kod muškaraca. U 2024. umrlo je 14,4 odsto žena koje su doživele akutni infarkt, dok je među muškarcima taj udeo iznosio 10,1 odsto.

Fojgtlender naglašava da taj jaz postoji još od 2019.

Prema izveštaju, razlike se verovatno mogu objasniti i različitim komorbiditetima, odnosno istovremenim prisustvom više bolesti.

Uz to se infarkt kod žena možda prepoznaje kasnije nego kod muškaraca.

Uopšteno, u starosnoj grupi od 70 i više godina raste udeo kardiovaskularnih bolesti među svim uzrocima smrti. S obzirom na starenje nemačkog društva, udeo bolesti srca i krvnih sudova među uzrocima smrti može još znatno da poraste.

Shutterstock/PanuShot

I mlađi ljudi ponekad obolevaju od srčanih bolesti. Već od 40. godine vide se rastuće stope hospitalizacije zbog koronarne bolesti srca i poremećaja srčanog ritma.

Ključno je prepoznati pacijente pod rizikom i držati faktore rizika pod kontrolom promenama životnih navika, a po potrebi i lekovima.

Ukupno je 2024. zabeleženo više od 1,65 miliona bolničkih lečenja zbog srčanih oboljenja, što je blagi porast u odnosu na prethodnu godinu.

Samo zbog koronarne bolesti srca, poremećaja srčanog ritma i srčane slabosti godišnje ode u bolnicu oko 1,5 miliona ljudi.

Upadljivo je da kod srčane slabosti broj potpunih bolničkih prijema kontinuirano raste od 60. godine, a naglo od 65. godine.

Sa godinama kod tih pacijenata raste rizik od takozvane akutne dekompenzacije, komplikacije pri kojoj se funkcija srca iznenada i snažno pogorša.

Uz pažljivo i redovno praćenje deo boravaka u bolnici može da se izbegne. Za ranjive grupe posebno je važna i vakcinacija protiv gripa.