Da li je maltodekstrin bezbedan? Aditiv koji se krije u brojnim namirnicama

Koristi se za poboljšanje teksture i kao konzervans, ali može uticati na nivo šećera u krvi i izazvati probavne tegobe.

Za osobe koje su osetljive na maltodekstrin, bolji izbor mogu biti alternative poput skroba tapioke ili kukuruznog skroba, piše Health.

Za šta se koristi maltodekstrin?

Maltodekstrin je jedan od najčešćih aditiva u prehrambenoj industriji i ima široku primenu.

Kao konzervans, sprečava nakupljanje vlage i na taj način usporava kvarenje upakovane hrane. Pored toga, poboljšava teksturu pekarskih proizvoda i zaslađivača, a dodaje se sosovima, instant pudinzima i prelivima za salate kako bi se postigla veća gustina. Koristi se u industrijskoj proizvodnji, ali i u domaćinstvu.

Ovaj aditiv se ponekad koristi kao zamena za saharozu u sladoledu, žitaricama i grickalicama, a može se naći i u sportskim napicima. Njegova uloga je da smanji preteranu slatkoću pojedinih proizvoda.

U sportskim napicima, osim što obezbeđuje energiju, maltodekstrin ublažava sladak ukus i može pomoći u oporavku mišića nakon treninga.

Takođe se koristi kao zamena za laktozu u nekim formulama za odojčad, a može biti sastojak i pojedinih alkoholnih pića i proizvoda sa niskim udelom masti.

Sportisti ga ponekad uzimaju u obliku dodataka ishrani za brz unos ugljenih hidrata i poboljšanje sportskih performansi.

Smatra se da veći unos ugljenih hidrata može sprečiti ili odložiti zamor mišića tokom intenzivnog vežbanja, ali su potrebna dodatna istraživanja kako bi se precizno utvrdio uticaj maltodekstrina na sportske rezultate.

zefart/Shutterstock

Nutritivni profil i uticaj na zdravlje

Maltodekstrin se u potpunosti sastoji od ugljenih hidrata. Spada u „brzo svarljive“ ugljene hidrate, što znači da ga telo veoma brzo razgrađuje i apsorbuje.

Zbog toga može izazvati nagle skokove šećera u krvi, naročito ako se konzumira u većim količinama. Upravo zbog toga nije najbolji izbor za osobe sa dijabetesom.

Moguće nuspojave i rizici

Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) još pedesetih godina prošlog veka proglasila je maltodekstrin bezbednim za konzumaciju i dodelila mu status GRAS, koji potvrđuje da je bezbedan za predviđenu namenu.

Međutim, novija istraživanja ukazuju na nekoliko potencijalnih zdravstvenih rizika.

Maltodekstrin može promeniti sastav crevnih bakterija, što potencijalno može povećati rizik od razvoja Kronove bolesti. Kod nekih ljudi može izazvati i probavne tegobe, poput gasova i dijareje.

Dugoročni efekti maltodekstrina na ljudski organizam još uvek nisu dovoljno istraženi. Pre uzimanja dodataka ishrani koji sadrže maltodekstrin preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Koje su alternative?

Budući da je maltodekstrin veoma zastupljen u pakovanoj hrani, ponekad ga je teško izbeći. Ipak, postoje zamene.

Za zgušnjavanje hrane može se koristiti skrob od tapioke, koji je bez ukusa, ili kukuruzni skrob i pektin, koji su pogodni za sosove, pudinge i pene.

Kao alternativa za zaslađivanje mogu poslužiti šećerni alkoholi. Oni manje utiču na nivo šećera u krvi, ali mogu izazvati druge neželjene efekte, poput probavnih tegoba.

Neki od njih, na primer eritritol, mogu se koristiti i za zgušnjavanje hrane.