Ljajić: Socijalne karte nisu moguće

„Socijalne karte su karte jako dug i skup proces koji prilično dugo traje, a mi sada u ovoj krizi kada moramo da reagujemo brzo nemamo sredstava ni vremena da sačinimo precizne socijalne karte po uzoru na zemlje Evropske unije“, rekao je Ljajić u emisiji „Kažiprst“ radija B92.

On je objasnio da Srbija sada izdvaja sredstva za materinsku pomoć prema statistikama koje su rađene pre nekoliko godina i da bi kada bi morali da radimo socijalne karte morali bismo da se oslonimo na stare podatke koje imaju lokalne samouprave.

Ljajić je rekao da će umesto scijlanih karti biti napravljen paket mera za pomoć najugroženijim socijalnim kategorijama.

Na pitanje koje su prema njegovim procenama „najugroženije socijalne kategorije“, ljajić je reako da su to koji žive ispod granice siromaštva, a takvih je na žalost mnogo.

„Imamo 500 hiljada penzionera koji imaju manje od 15 hiljada dinara primanja, staračka seoska domaćinstva koja niko ne vidi kada govori o siromašnima, a to su ljudi koji imaju veliku, plodnu zemlju koju nema ko da obrađuje, imamo ljude koji imaju invalidnu decu gde majke napuštaju posao da bi mogle da se posvete takvoj deci, a zakon im nije omogućio da imaju prava na bilo kakva primanja...To su neke od socijalno najugroženijih kategorija“, objasnio je Ljajić i dodao da u Srbiji ne može i nesme da bude siromašnih, jer mi nismo toliko siromašna zemlja da bismo sebi to dozvolili.

Tri grupe mera za pomoć

Prema njegovim rečima paket mera za pomoć najsiromašnijima sadržaće tri grupe mera.

„To su najpre „ad hok“ mere koje mnogo ne koštaju i koje neće iziskivati sredstva iz budžeta“, objasnio je Ljajić i dodao da će se novac za ovaj prvi paket obezbediti tako što će biti prodana imovina stečena kriminalom.

On je rekao da će takođe u prvom talasu pomoć najsiromašnijima biti upućena iz Direkcije za robne rezerve odakle će se sredstva usmeriti na finansiranje narodnih kuhinja, kao i iz Direkcije za imovinu koja plaća silne kirije za magacine gde se drži roba koja ničemu ne služi.

„Druga grupa mera iziskivaće da se izdvoje neka sredstva iz budžeta, dok su treća hitne izmene nekih zakona koje će omogućiti pomoć najugroženijih grupa“, rekao je Ljajić.

On je naglasio da su socijalni i ekonomski problemi sa kojima se suočavamo zapravo „cena i računi političkih posledica iz prošlosti“.

„Ni jedna zemlja koja je prošla kroz tranziciju nije kao Srbija imala četiri rata i katastrofalne snakcije, Mi smo nasledili sve ekonomske i strukturne probleme privrede iz vremena raspada SFRJ“, rekao je Ljajić i dodao da Vlada mora da menja kompletan koncept ekonomskog razvoja zemlje.

„Ne možemo da sedimo i ne radimo ništa. Moramo da se drugačije ponašamo. I Vlada i građani“, zaključio je Ljajić.

Oprezno sa otpuštanjem u administraciji

Ministar Ljajić je reako da se sa racionalizacijom u državnoj administraciji koja je najavljena još od Nove godine zakasnilo, ali da je to razumljivo jer se ne radi o brojevima već o ljudima.

On je rekao da je 3600 ljudi proglašeno viškovima, i da je onima koji donose odluke jako teško jer se svako plaši da ne napravi neku grešku veliku grešku, jer ima dosta ljudi kojima je to jedini izvor prihoda. „Administracija jeste preglomazna i mora da se smanji, ali opet se mora voditi računa o onima koji nemaju drugo rešenje“, kaže Ljajić.

Ekonomski skup nije trebao da bude na Kopaoniku

Ministar Ljajić rekao je je da iako Vlada nije organizator skupa i nema odgovornosti za to gde će biti održan njemu lično smeta što je na Kopaoniku.

„Bilo bi bolje da se održava u Beogradu, jer će se mediji i javnost baviti ko je sa kim skijao,a ne suštinom skupa, a suština će biti posvećena aktuelnoj krizi“, kaže Ljajić.

On ističe da Vlada mora da se posveti strategiji ekonomije u narednih deset godina.

„ Verujem da se Vlada bavi najgorućim problemima, socijalne i ekonomske prirode, pa će i taj skup na Kopaoniku biti posvećen ovim problemima koji su životni, a ne nekoj visokoj ekonoimiji“, kaže Ljajić i dodaje da su to pre svega problemi velike nelikvidnosti naših preduzeća, smanjenog izvoza i izrazitog pada proizvodnje.

On je zaključio da su to problemi koji će nas okupirati ne samo ove već i narednih nekoliko godina.