Rajfajzen: Srbija atraktivno tržište

Da li je Srbija perspektivno tržište i zbog čega?

Srbija je veoma atraktivno tržište i ja uvek otvoreno govorim o tome. Naravno postoje i problemi. Trenutno se centralna banka i guverner bore da obuzdaju inflaciju i deficit tekućeg računa, ali dugoročna perspektiva Srbije je fenomenalna. Posebno zbog toga što imate kvalifikovane i stručne kadrove na tržištu, i ja mislim da je to najveće blago Srbije.

Šta bi, u ekonomskom smislu, Srbiji značilo potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju?

Potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji omogućilo bi povratak staranih investitora u srpsku ekonomiju. Ako predsednik Srbije Boris Tadić potpiše sporazum sa EU to bi bila jasna demonstracija da srbija želi da igra aktivnu ulogu u Evropi.

Koliko na vaše odluke o poslovanju u Srbiji utiču naše trenutne političke prilike?

U veoma maloj meri. Rajfajzen banka je nepolitička institucija u svim zemljama u kojima posluje i nema nikakvog uticaja na političke prilike. Međutim, svesni smo da političke okolnosti imaju uticaj i na poslovanje naše banke. Ako se smanje strane direktne investicije normalno je da to ima negativan uticaj i na ekonomiju. A mi rastemo sa razvijanjem ekonomije.

Koliko banke košta rizik poslovanja u Srbiji? Da li je moguće napraviti paralelu sa zemljama regiona?

Mi imamo podatke o riziku u svim zemljama u kojim poslujemo. Ovde je rizik veći za oko 20 odsto, nego u razvijenim zemljama. Srbija trenutno nije baš dobro mesto za poslovanje, iako mislim da je naša banka poslednjih godina bila veoma uspešna. S druge strane, moramo da investiramo mnogo kapitala da bi ispunili sve zahteve centralne banke.

U susednim državama imamo mnogo veći prinos na kapital. Ipak, u dugoročnoj perspektivi imamo veliko poverenje da će budući razvoj doneti dobre rezultate, tako da ne brinemo posebno o tome. Međutim, stanovništvo u Centralnoj i Istočnoj Evropi je veoma ažurno prilikom vraćanja novca, negde čak i bolje nego u razvijenim zemljama.

Tržište Srbije, u bankarskom smislu, je još veoma mlado i ljudi su nepoverljivi. Prema vašim procenama koliko još novca građani drže "pod dušekom i u slamaricama"?

Nažalost, nemamo jasne brojke. To je i priroda skrivenog novca. Naši ljudi rade na tome, prema nekim procenama u jugoistočnoj Evropi ima još 15 do 20 odsto od ukupne štednje skrivenog novca. Kada smo počeli da radimo u Srbiji od sredine septembra do decembra od stanovništva smo sakupili više od 90 miliona evra štednje!

Imajući u vidu rigorozne mere naše centralne banke, prinosi na kapital su manji nego u drugim zemljama. Da li se vaši akcionari bune zbog toga?

Naši akcionari gledaju naš kompletan rezutat. Povrat kapitala u Srbiji nije visok i zbog toga niste atraktivno tržište, ali ove mere centralne banke su potrebne da bi se obuzdala inflacija. Ali dok centralna banka čuje naš glas, ne potpuno da prate naše preporuke, i dok se nalazimo na pola puta siguran sam da će i dalja saradnja biti dobra.

Kako ocenjujete skori ulazak Moskovske banke na tržište Srbije?

Po mom mišljenju to ne bi bila mudra odluka. Srbija i onako već ima previše banaka. Bilo bi bolje da postojeće banke poprave svoje ponude i poboljšaju usluge. Vaše tržište je još mlado, i kako bi svaka banka uspela da obezbedi za sebe parče kolača mnoge će početi da povećavaju kamate na štednju i smanjuju na kredite. To dovodi do nestabilnosti u bankarskom sistemu. Mislim da je pametnije i mudrije za građane da centralna banka natera postojeće da poprave svoje trnutne usluge.