Vozači glavni uzrok zastoja

Ne baš, ali pravo objašnjenje leži u nepredviđenim događajima, kao što je recimo „isecanje“ putanje, kada dolazi do smanjivanja brzine ispod one optimalne za nesmetan tok saobraćaja. Kada automobil ispred vas naglo zakoči, vi morate još oštrije prikočiti da bi kompenzovali vreme reakcije, i na taj način stvara se talas koji se pruža unazad.

U suštini, ceo niz plaća danak „pametnjakoviću“ koji obično prođe „nekažnjen“, i to kilometrima od mesta „događaja“.

Rezultati studije zaista pokazuje da je poenta u tečnoj vožnji. Putevi sa gustim saobraćajem su podložniji „čepovima“, ali tako ne bi moralo da bude.

Gust saobraćaj takođe može da funkcioniše bez zastoja kada bi vozači predviđali i izbegavali iznenadne radnje. Na kraju, ono što igra glavnu ulogu pri izbegavanju kolapsa su pažnja i pažljivost vozača. Rešenje bez tehnološke asistencije uključuje koncentraciju iza upravljača, a umesto vozača to obavlja kontrola krstarenje putem uređaja baziranog na radaru.

Rezime je da treba očekivati prisustvo „id..a“ za upravljačem svuda oko sebe, i izbegavati bilo kakva nagla kočenja koja bi mogla da prouzrokuju domino efekat.

Piše: Pavle Barta, Vrele Gume