UC Talija slavi 20 godina: Kad igra postane život, a društvo porodica

Mnogi ih nazivaju KUD-om, ali Talija je Umetnički centar sa raznovrsnim programom koji podrazumeva da pored standardnih nacionalnih igara izvode i internacionalne igre kao što su ruske, mađarske, meksičke, rumunske, španske, maorske igre sa Novog Zelanda, ali i bliskoistočne. U razgovoru za “B92” aktivni igrač UC Talija Dijana Lacković govorila je o tome šta možemo očekivati na koncertu kojim će proslaviti 20 godina postojanja.

“Na koncertu će se predstaviti igrači svih uzrasta počev od onih namlađih i najslađih, preko starijeg dečjeg ansambla, omladinskog i prvog ansambla do veterana - ukupno oko 350 članova. Za ovu posebnu priliku doputovaće i naši bivši članovi koji žive i rade van granica naše zemlje, pa ćemo posle dužeg vremena svi zajedno zaigrati”, kaže Dijana i dodaje da je ono najbolje što će pružiti publici energija koja je na njihovim nastupima uzajamna – “Nema ništa lepše nego kad osetite da ste podigli publiku, pa onda taj osećaj još dodatno podigne vas. Muzika i igra su sjajan način za razmenu pozitivne energije na kom god kraju zemaljske kugle da se nalazite. Naš folklor je zaista najlepši, najdinamičniji i najinteresantniji svetskoj publici. Treba time da se ponosimo.”

Članovi UC Talije su uvek aktivni! Trenutno rade na ovom projektu “Touch of the Roman Empire”, dinamičnoj predstavi o napadu Varvara na rimske legije na teritoriji severnog Balkana. Inače, tokom turističke sezone u Beogradu UC Talija izvodi programe za turiste na kruzerima, u Skadarliji, a u saradnji sa Dečjim kulturnim centrom pokrenuli su projekat “Srbija kroz igru i pesmu”, koji se održava od 1. aprila do 1. novembra. Ipak, ono što je zanimljivije jeste da za Taliju znaju i van granica Srbije, pa su se tako za 20 godina postojanja predstavili na svim kontinentima, a retke su zemlje koje još nisu posetili. U oktobru ove godine spremaju se i za veliku američku turneju.

foto: privatna arhiva

S obzirom na to da su od malih nogu zajedno i da su zajedno prošli bezbroj nastupa i putovanja jedni druge ne mogu drugačije da gledaju nego kao na članove porodice. Zajedno su obišli sve kontinente i gradove i to u mnogo drugačijoj atmosferi od turističke. Bilo je tu svega, ali jedna anegdota se posebno izdvaja.

“Na graničnom prelazu Ekvador-Peru u gradu Tumbes našli smo se usred protesta ribara zbog izlivanja nafte u okean i zbog ugrožavanja galapagoskih kornjača. Morali da izađemo iz autobusa jer nije mogao da prođe kroz taj deo puta, a drugi nas je čekao na drugom kraju grada. Naravno mi smo morali sa sve koferima, nošnjom, instrumentima i rekvizitima da pešačimo tri kilometra”, priča Dijana.

Ipak, mogućnost da obiđu svet pružila im je neke od najlepših trenutaka u životu koje nikada neće zaboraviti.

“Meni je najlepši doživljaj vezan za američku turneju. Kasno smo stigli u Grand kanjon i već se smrklo, vidljivost nije bila nikakva. Plan je bio da nakon obilaska Kanjona idemo dalje u drugi grad, gde ćemo sutradan nastupiti. Jednoglasno smo se dogovorili da prespavamo bilo gde u blizini i da se probudimo što ranije kako bismo dočekali izlazak sunca u kanjonu i na vreme stigli na nastup. Prizor je bio neverovatan.”

foto: privatna arhiva

Iako su igrali na mnogim važnim događajima kao što su doček predsednika Narodne Republike Kine Sija Đinpinga, ustoličenje arhijereja istočnoameričke eparhije vladike Irineja u Pitsburgu, venčanje princa Filipa i princeze Danice, zatvaranje Evropskog prvenstva u rukometu 2012. godine u Areni, predstavljanje Srbije tokom trke Fomule 1 u Bahreinu, čini se da je koncert u Sava centru možda najvažniji.

“Teško je predstaviti u dvočasovnom koncertu celokupan naš rad u proteklih 20 godina. Ali, imaćete prilike da uživate u najboljem iz našeg repertoara.”

foto: privatna arhiva

Možda najbolji zaključak jeste da ih je članstvo u UC Talija pre svega učinilo odgovornim ljudima.

“Još kao mali smo morali da znamo da uredno slažemo svoju nošnju, da budemo odgovorni jer na turnejama nije bilo mame i tate. Kroz turneje smo naučili jezike, upoznali razne kulture i običaje drugih naroda, a kroz druženja i probe smo naučili da budemo timski igrači”, zaključuje Dijana u razgovoru za “B92”.