Kusturica: Prisustvujemo kraju filma

Drugog dana međunarodnog skupa "Beogradski kontrapunkt" u Jugoslovenskoj kinoteci, posvećenog pozitivnim i negativnim stranama tehnološkog napretka, čuli su se zanimljivi pogledi na tu temu, od toga da se na kineskim pijacama plaća uz pomoć mobilnog telefona, preko velikog neuspeha elektronske knjige u Kanadi, do toga da prisustvujemo kraju filma.

Izvor: Tanjug
Podeli
foto: Ministarstvo kulture i informisanja
foto: Ministarstvo kulture i informisanja

Kineska književnica Džang Kangkang rekla je da, zahvaljujući tehnološkom napretku, oni više ne moraju da koriste papirni novac i da ljudi čak i na pijacama plaćaju uz pomoć mobilnih telefona i preko društvene mreže, da u bankama radi sve manji broj ljudi, te da čak i pirinač naručuju i isporučuju im ga na kućni adresu.

Kangkang pak uviđa i negativne strane napretka tehnologije koja smanjuje čovekovu kreativnost, mogućnost da razmišlja, a istovremeno čini da sve možemo brzo i lako da saznamo i naučimo.

Ona smatra da književnost u doba razvijene tehnologije mora biti izraz dobrote i težnje da se sačuvaju specifičnosti različitih kultura, ali isto tako primećuje da Kinezi godišnje pročitaju svega dve knjige, Mađari sedam, a Izraelci 30.

I dok se u Kini uporedo sa štampanjem knjiga, objavljuju elektronska i audio izdanja, kanadski pisac Dejvid Homel primećuje da elektronske knjige nisu imale mnogo uspeha u njegovoj zemlji i uveren je da tehonologija neće promeniti suštinsku potrebu čoveka da čuje dobru priču, da je čitanje čitanje svejedno da li je sa monitora ili papira.

Negativno gleda na ideju o poručivanju namirnica i plaćanju uz pomoć mobilnog.

"Uvek će postojati potreba da se opipa pile ili brokoli, da se vidi da li je sveže ili uvezeno iz Kalifornije vozom. Možda živim u fantaziji u kojoj nema tehnologije, ali volim da osetim svežanj novčanica u džepu, možda nam to daje osećaj muževnosti. Ja ću nastaviti da pišem svoje romane na kompjuteru, ali ću hvatati beleške na papiru", rekao je Homel ponosan na svoju zemlju što je uspela, kako kaže, da se oslobodi "nižeg kompleksa vrednosti" i modela svojih južnih suseda - "3 M (Majkla Džeksona, Majkla Džordana i Mikija Mausa)".

Istoričar umetnosti Gunar Kvaran naglašava da su umetnost, nauka i tehnologija uvek išli ruku pod ruku i smatra da se tehnologija ne može izbeći kao alat u svakodnevnom životu, ali smatra i da je važno sačuvati kulture i jezike malih zemalja i jedno od rešenja je snažna kulturna politika, što je ilustrovao primerom Norveške.

Reditelj Emir Kusturica ne prihvata optimizam svojih sagovornika i upitao je kako tehnologija koja prisluškuje pet milijardi ljudi može da bude dobrodošla.

On je priznao da je skandalizovan činjenicom da armija ljudi dobrovoljno daje svoje podatke koji se prikupljaju u nekoj kancelariji u Ohaju, dobrovoljno se "predaju monstrumu koji nas posmatra u svakom trenutku", kao i da u Beogradu postoje tri "farme na kojma svi oni postaju svojom voljom Orvelovi štićenici".

foto: Ministarstvo kulture i informisanja
foto: Ministarstvo kulture i informisanja

Kusturica kaže da tehnologiju koristi na onom najnižem nivou kada piše knjigu ili scenario na kompjuteru i da mu elektronska knjiga odgovara pošto slabije vidi, ali konstatuje i da nema tehnologije koju čovek ne može da upropasti i okrene protiv sebe i da je pitanje da li će ona na kraju uništiti umetnost.

Kusturica je ubeđen da prisustvujemo kraju filma, jer "Netfliks" preuzima bioskope, a bez publike film prestaje da to bude.

Sloboda je takođe termin koji se, prema njegovom mišljenju, sve manje koristi.

"Sloboda je na ekranu mobilnog telefona ili kompjutera, a ne ono što je Sartr rekao: Visina napojnice koju ostavite u restoranu pokazuje vašu slobodu. Svet dolazi do toga da mi se sve više čini da smo džaba krečili", rekao je Kusturica.

Sa malo više optimizma na tehnološki napredak gleda ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, koji skreće pažnju da zahvaljujući digitalizaciji čovek može danas da uđe u svaki muzej u bilo kom delu sveta, znanja su postala pristupačnija, samo je pitanje da li će pojedinac odlučiti "da zagrize zdravi deo jabuke znanja ili crva koji takođe ima mnogo konzumenata".

Srpski pisac Vladimir Pištalo upozorava na opasnost da svi "završimo kao pregažena divljač na putu informacija" i podvlači da nas kompjuteri ne oslobađaju obaveze da budemo obrazovani ljudi, sposobni da razumeju i razmišljaju, kao i da tehnološki progres nije isto što i progres moralnosti.

Ruski pisac Jurij Poljakov smatra da su tehnološka sredstva neprijatelj umetnosti i zapaža da se knjige mladih pisaca, dosta orijentisanih ka blogovima i društvenim mrežama, mogu prevesti na strani jezik uz pomoć školskog rečnika sa 3.000 reči.

"Imamo mnogo onih koji ne stvaraju ništa vredno, već imitiraju, a tehnologija može pomoći ljudima koji nisu umetnici već imitatori da gurnu talentovane umetnike na marginu. To je borba koja nam predstoji", rekao je Poljakov.

Kubanski pisac i teatrolog Fransisko Lopez Sača smatra da se ne treba bojati tehnologije nego načina na koji je koriste moćnici i dodao je da najstrašnijim smatra gubitak autonomije i prave intime.

"Beogradski kontrapunkt" završen je danas potpisivanjem "Beogradske izjave", a ministar Vukosavljević je naglasio da su učesnici rekli da tehnologija utiče na kulturne procese, da je kultura marginalizovana u medijima i da su pred čovečanstvom brojni izazovi.

"Kultura je osnovni alat međusobnog prožimanja i razumevanja i svako potiskivanje kulturnog razvoja nije dobro za našu budućnost. Svi smo se složili da ne postoji globalna kultura, već da kulture moraju ostati autentične sa svim svojim razbokorenim unutrašnjim sadržajima. Posebnosti su dragocenost i ne smeju da se potiskuju, svejedno da li jedna kultura iza sebe ima ekonomsku ili vojnu moć ili ne. Kulturna raznolikost je preduslov razvoja sveta i boljeg razumevanja sveta", zaključio je Vukosavljević.

Aktuelno

Kulturni centar Srbije u Pekingu biće otvoren u septembru

Kulturni centar Srbije u Pekingu najverovatnije će biti otvoren u septembru, kada će, kako navodi ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, biti završeni poslovi na rekonstrukciji prostora u jednom globalno značajnom i uticajnom umetničkom centru, u kome će se predstavljati ali i ogledati i srpska kultura i stvaraoci.

Aktuelno subota 23.06. 11:28 Komentara: 3

Filharmoničari vas pozivaju na piknik #3

Uoči novog Muzičkog piknika pod zvezdama, koji je zakazan za nedelju 24. jun, violončelista Nemanja Stanković se priseća kako je izgledao prvi koncert na otvorenom koji je Beogradska filharmonija prošle godine održala u novobeogradskom bloku 13 kod Ušća.

Aktuelno petak 22.06. 16:09 Komentara: 3
strana 1 od 133 idi na stranu