"Srpsko glumište je izgubilo autentičnog glumca i profesionalca"

Reditelj Ðorđe Kadijević je povodom smrti glumca Toma Kuruzovića rekao da je njegovim odlaskom srpsko glumište izgubilo autentičnog glumca koji je sa podjednakim uspehom igrao komične, ozbiljne pa i tragične likove, što je i njegove filmove činilo različitim.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Youtube Screenshot/sigor108
Foto: Youtube Screenshot/sigor108

"To je redak dar. Najveći su ljudi koji su uspešni u komičnim ulogama. Laici ne shvataju da je za reditelja, pa i za glumca najteža komedija, a ne zna se da li je Tomo bio bolji kada je igrao Nikoletinu Bursaća ili kada je umeo da nađe optimalnu meru groteske koja se provlači kroz granične ljudske situacije koja je prisutna i u najstrašnijim ratnim udesima", rekao je Kadijević Tanjugu.

On je naglasio da ono što je bila suština jedinstvenog urođenog talenta Kuruzovića jeste to što je reditelj mogao da traži od njega šta god hoće i on je to bio u stanju da pruži.

"Bio je sasvim izuzetan čovek, uvek nasmejan, duhovit, veliki profesionalac, krajnje ozbiljan kada treba, pouzdan, čovek koji je uvek savršeno znao tekst, čovek bez poroka", ocenio je Kadijević.

On je pomenuo da reditelji obično vode računa o takozvanim ličnim manama glumaca.

"Ovaj voli da se kocka uveče, drugi suviše voli ženske, treći može biti pijan na snimanju. Tomi se nije mogla naći mana, na crnoj listi koju imaju filmski producenti televizija i gde se tačno zna koliki je rizik uzeti nekog glumca, nema imena Tome Kuruzovića, jer je bio bez mane, idealan glumac, uvek pouzdan, potpuno posvećen svom poslu i mogli ste da budete sigurni da vlada tekstom i ima koncept uloge koju igra, a imao je šta da kaže i reditelju", ispričao je Kadijević.

On je rekao da je od Kuruzovića tražio samo da igra na svoj način.

"Njega ste mogli da pustite slobodno i on bi igrao uvek onako kako ste vi želeli kao reditelj, jer je uvek razumeo uloge, reditelja i film u kome je igrao. Bio je neobično inteligentan, čovek sa dubokim doživljajem filma ili predstave u koju ulazi kao stvaralac", istakao je Kadijević.

On se prisetio da je poslednji put video Kuruzovića u emisiji RTS-a posvećenoj filmu "Leptirica" u kome su obojica gostovali, ali i kada su bili na Brionima i Tito od Kuruzovića tražio da ispriča vic o njemu.

"Njegova visprenost i ogroman talentan, njegova životnost, imao je neku vedrinu i u kritičnim trenucima kada se on pojavi, sve se razvedri. Znao je kada treba da pusti taj fluid koji je nosio u sebi", dodao je Kadijević.

Zoran Ðorđević, penzionisani glumac Beogradskog dramskog pozorišta, teatra u kome je do penzije igrao i Kuruzović, nazvao je svog prijatelja i kolegu "velikim detetom".

Ðorđević je podsetio da je Kuruzović počeo da glumi "od malih nogu", jer mu je otac bio vlasuljar u Narodom pozorištu u Sarajevu.

On je podsetio i da je Kuruzović po završetku srednje škole proveo izvesno vreme kao učitelj u BiH da bi bio primljen na Akademiju za pozorište i film na kojoj je i diplomirao.

Kao student je igrao sporedne uloge u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, nakon diplomiranja vratio se u Sarajevo, gde je igrao u tamošnjem Narodnom pozorištu, a bio je, kako kaže Ðorđević, i jedan je od osnivača sarajevskog Kamernog teatra.

"Šezdesetih godina dolazi u Beograd gde ga angažuje savremeno pozorište, scena na Crvenom krstu kasnije Beogradsko dramsko pozorište gde je ostao do penzije", prisetio se Ðorđević i dodao da je Kuruzović nastavio da glumi i po odlasku u penziju i trebalo je da igra u drami Dušana Kovačevića "Hotel Evropa", ali se zbog bolesti povukao.

"Tokom rada u Beogradskom dramskom pozorištu igrao je čitav niz veoma važnih uloga od Falstafa do Hamleta i čak je i režirao Šekspirovu 'Komediju zabune'. Odigrao je bezbroj uloga na televiziji, ali je ostao zapamćen kao Misirac u 'Otpisanima'", rekao je Ðorđević.

Glumac, režiser i književnik Tomo Kuruzović preminuo je u 87. godini, a mesto i vreme sahrane biće naknadno saopšteni.

Aktuelno

Koja nacija posećuje najviše kulturnih događaja u Evropi?

Najagilniji posetioci koncerata, pozorišnih i baletskih predstava u zemljama Evropske unije su Slovenci, a zatim građani Luksemburga, Finske i Austrije. Na dnu lestvice su Bugarska, Rumunija, Grčka i Poljska, a od njih je nešto bolja Srbija, koja je takođe uključena u evropsku statistiku, uz još nekoliko zemalja koje nisu članice EU.

Aktuelno četvrtak 31.08. 12:10 Komentara: 7
strana 1 od 19 idi na stranu