Nemirno more

Krenuli su na lutanje od luke do luke, a novac je zarađivala Helena crtajući portrete turista. U istom trenutku, u bivšoj Jugoslaviji, započeo je građanski rat, te je njihovo prolećno krstarenje postalo odbijanje da se vrate na kopno. Put se nastavio ka Grčkoj, a Helena je mnoštvom krokija "pisala" brodski dnevnik. Iz njenih "zapisa" nastao je album "Passage en douce" (Freon, Bruxelles), dobitnik nagrade za najbolji strani album na međunarodnom strip festivalu u Angulemu 2000. godine. Pod nazivom "Nemirno more", album nagrađen u Francuskoj, pojavio se na ovogodišnjem beogradskom sajmu knjiga u izdanju "Fabrike knjiga".

Silovitošću krokija, "Nemirno more" pripoveda događaje od leta 91. do leta 92. godine, kada je tročlana porodica, suočena sa raspadom svakodnevnice, društvenog i državnog sistema, odbila da se vrati u zemlju i nastavila da plovi u iščekivanju. Napetost priče počela je da raste već na dalmatinskim ostrvima, a povećala se kada stigli u Grčku i susreli druge izbeglice - Bošnjake, Hrvate, Srbe… Obazrivost im je postala druga priroda, jer nisu znali kako će ovi susedi da reaguju. Neki od njih bili su u još težem položaju nego Helenina porodica – siromašniji, ogorčeniji i bez boravišne dozvole. U isto vreme, oni su sreli i čitavo šarenilo savremenih nomada - umetnike lutalice, trgovce đinđuvama, bivše sovjetske vojnike i bezbrižne turiste, što je Heleni dalo povod za razmišljanje.

"Naše vize su bile važeće, i mi smo bili pomješani sa pravim zapadnjačkim turistima, tako da sam mogla da vidim kako su oni bili manipulisani kroz medijske stereotipe - kaže Helena - željela sam to ispripovjedati, a takođe iskazati moje lične strahove i nade. Na taj način stvorila sam jedan specifičan senzibilitet koji provejava kroz moj dnevnik pretvarajući ga u nešto drugojačije od običnog putopisa."

Proživljavajući rat, a da nije videla ni jednu borbu niti leš, Helena je dala njegov odraz u ogledalu svakodnevice jedne bezbrižne turističke zemlje. Ovaj krajnje jednostavan pristup, naglašen je sâmim crtežom, takođe jednostavnim, brzim, bez ulepšavanja. Tražeći efekat suštinskog, Helena je svesno zaobišla materijalni i vizuelni komfor, zapostavila je nevažne detalje dekora, pojednostavila je crte lica, izobličila je perspektivu, vešto je zaobišla egzotiku i nije upala u patetiku, niti u epsku opširnost. Njen cilj je bila svakodnevica, ispunjena običnim ljudima, njihovim teškoćama, strahovima, nadama… Istovremeno, to njeno svedočanstvo, lično i iskreno, govorilo je o jednoj od subina vezanih za veliku jugoslovensku ratnu tragediju čije se rane još uvek vidaju. Helenin album nam u tome pomaže.