Pričate u snu?

Postavite pitanje dok on ili ona spavaju i nemojte se iznenaditi ako dobijete odgovor da ili ne. Ali upozoravamo: oni koji pričaju u snu se obično ne sećaju ničega što su rekli tokom sna.

Pričanje u snu može da bude vrlo zabavno. Možda nesvesno ćaskate sa nevidljivim kolegama u kasne sate. Ili možda član vaše porodice nesvesno učestvuje u noćnim razgovorima. Takođe, priča može biti nasilna ili može biti znak nekog drugog poremećaja. Evo nekih odgovora o tome šta biste trebalo da znate o pričanju u snu, od uzroka do lečenja.

Šta je to pričanje u snu?

Pričanje u snu, ili somnilokvija, je čin govora tokom sna. To je vrsta parasomnije – abnormalnog ponašanja koje se dešava kada spavamo; uobičajena je pojava i obično se ne posmatra kao medicinski problem.

Onaj ko ćaska noću je bezopasan ali može upotrebljavati oštrije reči ili čak psovke. Ponekad, oni koji čuju misle da su rečenice uvredljive i vulgarne. Obično se u snu ne govori više od 30 sekundi u jednoj seriji, ali neke osobe govore mnogo puta u toku noći.

Noćne priče mogu biti izuzetno sadržajne i smislene, ali neko može samo da mumla i tada je teško dešifrovati reči. To mogu biti jednostavni zvuci ili dugi, komplikovani govori. Obično izgleda kao da onaj koji sanja priča sam sa sobom. Međutim, ponekad, izgleda da oni nastavljaju razgovor sa drugima. Mogu da šapuću, ili da viču. Ukoliko delite spavaću sobu sa nekim ko priča u snu, možda nećete moći baš mirno da spavate.

Ko priča u snu?

Mnogim ljudima se ovo dešava. Polovina dece između 3 i 10 godina nastavljaju razgovore tokom sna, a mali broj odraslih, oko 5 % priča u snu. Ovo može da se javlja povremeno ili svake noći. Anketa iz 2004. pokazala je da jedno od desetoro male dece priča u snu više od nekoliko noći u toku jednu nedelje, podjednako devojčice i dečaci. Stručnjaci smatraju da pričanje u snu može da bude nasledno.

Ljudi koji pate od RBD poremećaja vrište, viču, mumlaju i ponašaju se shodno onome što sanjaju, često nasilno. Govor u snu može da se javi zajedno sa mesečarenjem i noćnim poremećajem ishrane povezanim sa snom (NS-RED, nocturnal sleep-related eating disorder), stanjem u kome osoba jede dok spava.

Drugi razlozi koji mogu da izazovu pričanje u snu su:
- određeni lekovi
- emotivni stres
- temperatura
- poremećaj mentalnog zdravlja
- konzumiranje droge

Kako se tretira poremećaj pričanja u snu?

Dobro bi bilo da posetite specijalistu za poremećaje sna ukoliko počnete da pričate odjednom kao odrasla osoba ili ako je priča praćena intenzivnim strahom, vrištanjem ili nasilnim ponašanjem. Takođe, možete da posetite doktora, ukoliko vam nesvesna priča remeti san ili san osobe sa kojom delite spavaću sobu.

Ukoliko sumnjate da vaše dete ima problema sa snom, odvedite ga do pedijatra.
Specijalisti će uvek pitati koliko dugo pričate u snu. To bi trebalo proveriti sa partnerom, cimerima ili roditeljima. Imajte na umu da ste možda počeli da pričate u snu tokom detinjstva.

Nisu potrebni nikakvi posebni testovi da bi se ustanovilo da li pričate u snu. Međutim, doktori mogu da naprave određene testove, kao što je studija sna ili snimanje sna (polisomnogram), ukoliko imate simptome nekog drugog poremećaja.

Pričanje u snu retko zahteva lečenje. Međutim, stalne i ozbiljne priče u snu mogu biti rezultat nekog drugog, ozbiljnijeg poremećaja koje bi trebalo da se leči. O terapiji bi trebalo da popričate sa doktorom.

Kako se može smanjiti priča u snu?

Za sada nije poznato rešenje za ovaj problem. Trebalo bi da manje stresa i dosta sna smanji mogućnost za ovu pojavu.
Ukoliko vodite dnevnik sna to bi moglo da pomogne da identifikujete odlike vašeg sna i da lekar otkrije ukoliko postoji skriveni problem koji izaziva pričanje u snu. Vodite dnevnik dve nedelje i zapisujte vreme kada ležete u krevet, kada mislite da ste zaspali i kada se budite. Takođe, zapišite sledeće:

- lekove koje uzimate, i u koje vreme ih pijete
- šta pijete svakog dana i kada, posebno napitke koje sadrže kofein kao što je kola, čaj i kafa kao i alkohol
-kada ste imali fizičku aktivnost