Na današnji dan, 29. oktobar

1321 – Umro je srpski kralj Milutin, koji je Srbiju učinio najmoćnijom državom na Jugoistoku Evrope, što je njegovom unuku Dušanu omogućilo da nastavi ekspanziju i stvori srpsko carstvo. Na Saboru u Deževu 1282. presto mu je na osnovu sporazuma ustupio stariji brat Dragutin, koji je nadalje upravljao severnim delom zemlje. Osvojio je znatan deo vizantijske teritorije i potom preneo prestonicu u Skoplje. Neprijateljstva s Vizantijom obustavio je 1299. kada se oženio vizantijskom princezom Simonidom. Bogati rudnici srebra donosili su mu obilna sredstva, što je, između ostalog, omogućilo i veliku graditeljsku aktivnost širom Srbije (Gračanica, Studenica, Banjska, Nagoričino i dr). Po predanju podigao je 40 hramova, između ostalih, po jedan u Bariju (Italija) i Jerusalimu.

1507 – Rođen je španski vojskovođa Fernando Alvares de Toledo Alba, koji je kao namesnik Nizozemske (Holandija) terorom izazvao 1565. rat za oslobođenje, okončan 1581. otcepljenjem od Španije. Osvojio je 1581. Portugal i pripojio ga posedima španske krune.

1811 – Rođen je francuski socijalista-utopista Žan Žozef Šarl Luj Blan, koji je tvrdio da socijalističko društvo može biti stvoreno mirnim putem, državnom intervencijom, osnivanjem "zadružnih radionica" i zemljoradničkih komuna. Dela: "Organizacija rada", "Istorija deset godina, 1830–1840", "Istorija Francuske revolucije".

1814 – Prvi parni ratni brod "Fulton", koji je konstruisao Robert Fulton, isplovio je iz njujorške luke.

1888 – U Carigradu je potpisana Konvencija o Sueckom kanalu, prema kojoj "kanal treba da bude slobodan i otvoren za sve trgovačke i ratne brodove bez obzira na zastavu, kako za vreme rata tako i u miru". To je poštovano, osim u ratu, kad je kanal zatvaran za neprijatelje Velike Britanije, tada "tutora" Egipta koji je samo formalno bio sastavni deo Turske.

1889 – Umro je ruski pisac, književni kritičar i estetičar Nikolaj Gavrilovič Černiševski, koji je stvorio sopstveni estetički sistem i snažno uticao na rusku književnost u 19. veku. Zbog propagiranja ideja seljačke revolucije i utopijskog socijalizma prognan je u Sibir. U disertaciji "Estetički odnos umetnosti prema stvarnosti" insistirao je na društvenoj ulozi književnosti, ne zanemarujući pritom analizu umetničkih elemenata književnog dela. U romanu "Šta da se radi" vatreno je propagirao socijalističko-utopijske poglede na probleme braka, porodice, emancipacije žene i društvenih ideala. Ostala dela: "Ogledi o Gogoljevom periodu ruske književnosti", "Književno-kritički članci", "Rus na randevuu".

1897 – Rođen je Jozef Gebels, ministar propagande Trećeg rajha, jedan od najbližih saradnika Adolfa Hitlera. Doktorirao je filologiju u Hajdelbergu 1921. Potom je radio kao novinar. Član nacističke partije postao je ranih dvadesetih. Bavio se politikom u kulturi i medijima. Izvršio je samoubistvo u vreme propasti nacističke Nemačke.

1910 – Rođen je engleski filozof Džuls Alfred Ejer, čija je knjiga "Jezik, istina i logika" svojevrstan manifest logičkog pozitivizma. Ostala dela: "Zasnivanje empirijskog znanja", "Problem saznanja", "Pojam osobe".

1911 – Umro je Džozef Pulicer, američki novinar mađarskog porekla, začetnik "žute štampe", iz čije se fondacije svake godine dodeljuje Pulicerova nagrada za novinarstvo, karikaturu, američku istoriju, poeziju, dramu, roman i muziku. Emigrirao je mlad u SAD, učestvovao u Američkom građanskom ratu i biran je u Kongres. Bio je vlasnik listova "Vrld" i "Ivning Vrld" u Njujorku i "Post-Dispeč" u Sent Luisu. Na Kolumbija univerzitetu osnovao je 1903. prvu novinarsku školu.

1918 – Hrvatski sabor je posle raspada Austrougarske u Prvom svetskom ratu proglasio otcepljenje Hrvatske, Slavonije i Dalmacije od Habzburške monarhije radi priključenja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, što je propraćeno velikom manifestacijom ispred zgrade Sabora u Zagrebu.

1923 – Turska je proglašena republikom, a general Mustafa Kemal Ataturk postao je prvi predsednik Republike Turske. Zvanje Ataturk – otac Turaka – Kemal je dobio od Skupštine Turske bitno docnije, 1930. Tokom vladavine, do smrti 1938, radikalnim reformama iz korena je izmenio lik zemlje: zaveo je svetovni poredak, sproveo agrarnu reformu, ukinuo kalifat, doneo savremene zakone, reformisao jezik i pravopis, zabranio nošenje fesa i orijentalne nošnje.

1929 – Krah Njujorške berze, poznat kao "crni utorak", označio je početak velike krize američke privrede tokom koje su pale pod stečaj mnoge krupne banke i najmoćnije kompanije, a hiljade sitnih poslovnih ljudi doslovno je ostalo bez ičega. Bilo je to vreme čestih samoubistava poslovnih ljudi i opšteg beznađa. Industrijska proizvodnja pala je u razvijenim zemljama na nivo s početka veka, a bez posla je ostalo 26 miliona ljudi.

1936 – U prvom vojnom udaru u arapskom svetu, general Bakr Sidki oborio je iračku vladu.

1950 – Umro je švedski kralj Gustav V, koji je tokom vladavine od 1907. do smrti uspešno obezbedio neutralni status Švedske tokom oba svetska rata.

1956 – Iskoristivši francusko-britanski napad na Egipat, izraelska armija je prodrla na Sinaj i brzo porazila slabe egipatske snage. Rat koji su dve zapadne zemlje povele radi zaštite političkih i ekonomskih interesa na Suecu završen je početkom novembra, posle intervencije UN i oštrih upozorenja Sovjetskog Saveza i SAD.

1957 – Diktator Fulhensio Batista suspendovao je kubanski ustav.

1962 – SAD su obustavile pomorsku blokadu Kube na zahtev generalnog sekretara UN U Tanta. SAD su blokirale Kubu zbog instaliranja sovjetskog raketnog oružja na ostrvu, čime je izazvana Karipska kriza, okončana prethodnog dana sporazumom američkog i sovjetskog lidera Džona Kenedija i Nikite Hruščova o povlačenju raketa i obustavi blokade.

1964 – Ujedinjena Republika Tanganjika i Zanzibar promenila je naziv u Tanzanija.

1977 – Umro je srpski glumac Radomir-Raša Plaović, jedan od najznačajnijih karakternih glumaca srpskog pozorišta, koji je između dva svetska rata uticao na razvoj teatra u pravcu modernijeg izraza. Bio je režiser i prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Bavio se i pedagoškim radom i napisao je više knjiga na temu glume, odnosno režije, kao i pozorišni komad "Car David", a sa Milanom Đokovićem "Voda sa planine" i "Rastanak na mostu".

1996 – U Beču je održana aukcija oko 8.000 slika, skulptura i ostalih umetničkih dela koje su od austrijskih Jevreja u Drugom svetskom ratu oteli austrijski i nemački nacisti, a prihod je namenjen ljudima koji su preživeli Holokaust.

1998 – Veteran američke astronautike Džon Glen je u 77. godini života spejs-šatlom "Diskaveri" ponovo poleteo u kosmos, 36 godina posle njegove prve kosmičke misije.

2002 – Državni tužilac podigao je optužnicu zbog izborne prevare protiv predsednika Nikaragve Enrikea Bolanosa i potpredsednika Hosea Risa, što je prvi slučaj u istoriji te centralnoameričke zemlje da je krivično delo stavljeno na teret šefa države za vreme trajanja njegovog mandata.

2002 – U požaru u petospratnom međunarodnom trgovinskom centru u najvećem vijetnamskom gradu Ho Ši Minu (bivši Sajgon) poginula je 61 osoba.

2004 – Predsednici država ili vlada i ministri spoljnih poslova 25 zemalja članica Evropske unije potpisali su u Rimu Ustav EU, koji je trebalo da, u roku od dve godine, ratifikuju sve zemlje članice EU.

2005 – U tri istovremene eksplozije na pijacama u Nju Delhiju poginule su 62 osobe, a povređeno je preko 200 lica.

2006 – Prilikom pada nigerijskog aviona sa više od 114 putnika i članova posade, koji se srušio nedugo posle poletanja sa aerodroma u Abudži, glavnom gradu Nigerije, preživelo je devet osoba. Među poginulima nalazio se i duhovni lider muslimana u toj zemlji Muhamadu Makido, sultan severne države Sokoto, njegov sin, kao i sin bivšeg predsednika Nigerije Šehua Šagarija, koji se na vlasti nalazio od 1979. do 1983.

2010 – Preminuo je Vojislav Korać, srpski istoričar arhitekture, član SANU. Studije arhitekture pohađao je u Pragu i potom u Beogradu. Predavao je istoriju arhitekture, a najviše se bavio istorijom umetnosti, vizantologijom, istorijom srpske srednjovekovne arhitekture i srednjovekovnom arheologijom. Bio je predsednik Međuodeljenskog odbora SANU za multidisciplinarno proučavanje spomenika srednjovekovne arhitekture, a od 1997. vodio je Hilandarski odbor SANU i uređivao Hilandarski zbornik.

2013 – Preminuo je Srđa Popović, advokat. Izdanak ugledne advokatske porodice, nastavio je tradiciju i posvetio se advokaturi izuzetno uspešno. Postao je međunarodno poznat 1970-ih godina 20. veka, veštim zastupanjem optuženih u političkim procesima. Branio je tadašnje disidente, ali i razne kontroverzne ličnosti. Pokretač je 1989. nedeljnika "Vreme".

2013 – Otvoren je železnički tunel ispod Bosforskog moreuza, prva podvodna veza između dva kontinenta, dužine 13,6 kilometara, od čega 1,4 kilometra ispod Bosfora. Građevinski poduhvat, u Ankari nazvan „projekat veka“, povezuje evropsku i azijsku stranu Istanbula i koštao je oko tri milijarde evra.

2015 – Preminuo je Ranko Žeravica, košarkaški trener. S njim na čelu reprezentacija Jugoslavije osvojila je Svetsko prvenstvo 1970. u Ljubljani, Olimpijske igre u Moskvi 1980, kao i srebrne medalje na Olimpijskim igrama 1968. u Meksiku, Svetskom prvenstvu 1967. u Urugvaju i prvenstvima Evrope u Italiji 1969. i Nemačkoj 1971.

2018 – Avion „boing 737“ indonežanske kompanije "Lajon er" srušio se u more 13 minuta nakon poletanja iz Džakarte. Niko od 189 osoba, među kojima je bilo osam članova posade, nije preživeo.

2020 – U Nici, na jugu Francuske, tri osobe su ubijene nožem pred lokalnom katedralom, pri čemu je jednoj ženi odrubljena glava. Napadač, Tunižanin poreklom, očigledno motivisan islamskim ekstremizmom, uzvikivao je prilikom napada "Alahu akbar".

2022 – Prilikom dve eksplozije automobila-bombi kod Ministarstva prosvete u Mogadišu, Somalija, poginulo je najmanje stotinu ljudi. Posle prve eksplozije uz zid zgrade ministarstva, usledila je druga nekoliko minuta kasnije, upravo pošto su pristigla vozila hitne pomoći, a veći broj ljudi se okupio na mestu napada. Odmah je osumnjičen Al Šabab, teroristička grupa bliska Al Kaidi.

2022 – U stampedu u Seulu, u Južnoj Koreji, tokom manifestacije Dana veštica, poginulo je 159 osoba, a povređeno 197. Bila je to najveća tragedija u Južnoj Koreji od 2014. godine, kada su stradale 304 osobe prilikom potonuća trajekta.

2024 – Razorne poplave pogodile su jugoistok Španije usled nezapamćenih padavina. Usledila su klizišta, odroni i bujične poplave. Najviše je stradao rejon Valensije, gde su se ulice u poplavnom talasu pretvorile u velike odvodne kanale nakrcane svakojakim otpadom. Poginulo je 231 lice, a troje se vodi kao nestalo. Vozila, objekti i infrastruktura su razoreni. Materijalna šteta procenjena je na oko 3,5 milijardi evra. Oluja je prvobitno pogodila Andaluziju, gde je u gradu Ehidu olujni vetar sa gradom razbio stotine vetrobranskih stakala automobila, dok su ulice poplavljene. Razorniji oblik nevreme je poprimilo severnije, u zoni Valensije.