Predstavljena Defektološka ambulanta u Opštoj bolnici u Zrenjaninu

Doktor Kunkin je objasnio da se radi o vrlo osetljivoj populaciji svih uzrasta, od najmlađih do najstarijih sa motoričkim poremećajima, poremećajima sa govorom, ali i sa pažnjom.

"Treba da pokažemo gradu da imamo i ovu opciju, da se trudimo da pomognemo deci pre svega, ali i svim starijima kojima je potrebna pomoć. Obezbedili smo veći prostor za koji mislimo da je dovoljno adekvatan da pruži sve neophodne usluge. Pacijenti ovde u nekom svom režimu rada prave neka pomagala koja im svakako koriste u vežbama, zaposleni sami učestvuju u donacijama u svakom obliku, kako je god moguće. Zahvalio bih se i firmama koje su donirale rekvizite. Ovo iako ne deluje veliko, predstavlja moderan koncept lečenja. Nadam se da ćemo izaći u susret građanima koji nemaju neku drugu opciju lečenja i mislim da je ovim iskorakom Služba defektologije napravila značajan pomak i da ćemo pružiti svima najsavremenije lečenje", poručio je dr Kunkin.

Kako ističe defektolog-oligofrenolog Mirjana Mladenović, mala deca obično dolaze zbog indikacija na osnovu procene pedijatara ili ukoliko roditelji da u toku razvoja shvate da nešto nije u redu sa detetom.

"To se često manifestuje lošijim motoričkim veštinama, finom motorikom, govorom, ili problemom komunikacije koji je veoma aktuelan u današnje vreme. A deca koja su nešto starija, na primer predškolskog uzrasta, oni često dolaze zbog problema pažnje, dok dece školskog uzrasta nižeg i višeg, najčešće dolaze zbog problema u čitanju. To je ta takozvana disleksija ili disgrafija, odnosno poremećaj pisanja, ili problem pažnje i često taj uspeh u školi u njima stvara velike teškoće. A to su teškoće kao što je anksioznost, strah od škole, mucanje, tikovi, grickanje noktiju, noćno umokravanje", kaže Mirjana.

Takođe, na konferenciji je rečeno da je rad Defektološke ambulante prilagođen i za odrasla lica koja dolaze najčešće nakon doživljenog moždanog udara.

"Naime, naši pacijenti sa neurologije ako imaju problem govora i deficit u motoričkim smetnjama, odlaze najčešće u Banju Rusandu, postoji veliki broj pacijenata koji nemaju deficit u motoričkom smislu, ali ne mogu da govore, ne mogu da pišu, da se snađu na poslu i oni ovde dolaze na neuro-kognitivni trening koji je veoma koristan jer pisanjem, čitanjem, ponovo uspostavljamo kognitivnu ravnotežu, a naročito u tom nekom motivacijskom smislu da nisu sami", rekla je defektolog-oligofrenolog Mirjana Mladenović, prenosi Vojvodina uživo.