Gde se ženio Dušan Silni

Ako niste znali gde se nalaze Velji i Mali Rokoč, Maine, Bužim, ili gde su živeli Relja Krilatica i Marko Kraljević, ako vas zanima gde se ženio car Dušan ili Maksim Crnojević, saznaćete u "Leksikonu epskih gradova" koji zajedno sa CD-om priprema dr Mirjana Detelić sa Balkanološkog instituta. Već četiri godine na osnovu 1.500 epskih pesama (hrišćanskih i muslimanskih) pokušava da pronađe podatke o 904 mesta koja se u njima pominju.

- Kad pravite leksikon, bar za dvadeset odsto mesta nikad niste čuli, a polovina od njih i ne postoji. Gde ćete naći gradove koji se zovu Kniburnig ili Lenđer? Epika je vrlo loš izvor za istoriju. Ona je državna poezija koja brani državu, narod i veru. Nijedna epska pesma nije revolucionarna, ona je uvek navijačka. U pesmi "Ženidba Dušanova" car Stjepan isprosi Roksandu devojku u Leđanu, ali svatove put vodi jednim delom u Bugarsku, drugim u Bosnu, trećim u Dalmaciju!? Narodni pevač dobro opisuje ono što je i sam video, a ono ostalo - kako je zapamtio.

Jedna ogromna knjiga pokazala se kao vrlo dragocena za moje istraživanje, a to je "Imenik poštanskih brojeva". To mi je rešilo mnoge nedoumice, jer tu su sve poslednje pošte - sela i zaseoci. Kad sve to uradite, opet vam ostane 15 ispisanih strana potpuno nepoznatih mesta. E, tad se kao vrli pomoćnik pojavio internet, jer Crnogorci sede u Australiji i zapisuju svaki katun. Sreća je što su svi epski ljudi, kod njih je sve najznačajnije i uopšte nema gradacije. Rokoč ima pet kuća, ali ga Crnogorci nisu preskočili - priča o svojoj istraživačkoj dosetljivosti dr Mirjana Detelić.

Oko Leđana, koji se pominje u više epskih pesama, već sto godina se lome koplja. Neki smatraju da je to ime za tuđinski grad gde junaka koji dolazi po devojku dočekuju neprijateljski, ali njegov zatočnik pobeđuje. Neki naučnici smatraju da je grad u Mlecima ili Poljskoj, ili ga vezuju za ledinu (pustopoljinu).

- Niko ko se bavio Leđanom nije uzeo u obzir popis stanovništva između dva rata u Dalmaciji iznad Dubrovnika. Jedna porodica se lepo izjasnila da je došla iz Leđana. Baš iznad Dubrovnika nalazila se carina za one koji putuju kopnom. Carinu je mogao da drži samo neki veliki vlastelin, a ne bilo ko. Leđan pominju i muslimanske pesme, a one nikad ne izmišljaju. One su duge i dosadne - i po dve hiljade stihova, ali vrlo precizne. Za razliku od hrišćana, Turci su smeli da putuju po svom carstvu i bili su vrlo ponosni na njegovu veličinu. Svi Turci su znali za Azov, a Srbi ne, iako su mnogi završili u njemu kao robovi. Najveći turski trg za roblje bio je tada u Azovu, a evropski u Veneciji, a svi su prodavali, naravno, Slovene, koga bi drugog, objašnjava Detelićeva.

Porča od Avale

Veliku teškoću za naučnika koji se uhvatio ovakvog poduhvata jeste - kako pronaći sela i zaseoke koji se pominju u epskim pesmama.

- Svaka manja varoš ima bar četiri zaseoka koji se zovu Orahovac ili Resnik. Ono što je nekad bio grad, danas često i ne postoji. Avalski grad je bio srednjovekovni grad Žrnov. Kad su ga Turci osvojili i utvrdili, nazvali su ga Havale, visoko utvrđenje, u njemu je u 14. veku stolovao čuveni junak Porča od Avale. Kad su Turci otišli grad je ostao, ali su ga 1934. srušili da bi se podigao Spomenik neznanom junaku.

Deligrad je bio utvrđeni grad, a danas je selo. To su većinom bili gradovi-utvrđenja, a skoro svaki u pesmi ima odrednicu: beo, lep, krvav, crn. Nisam ni znala koliko postoji "belih" gradova u našoj okolini: Elbasan, Berat, pa po Bosni koliko voliš. Dunav ima istu sudbinu. Gde god teče velika reka, to je Dunav voda 'ladna, pa na njemu sve. Svaka velika voda postaje mitska predstava u epici. U većini hrišćanskih pesama narodni pevač strogo vodi računa koje će ime Konstantinopolja upotrebiti. Kad se priča o vremenu pre Turaka, onda je Carigrad, a posle turskog osvajanja - Stambol. Tako u pesmi sultan, kad hoće da bude jako drzak, kaže: "U Stambolu, mome Carigradu", priča Mirjana Detelić.

Kolje srpskih glava

Gradsko stanovništvo u Turskoj mahom je bilo muslimansko, a hrišćana je u mahalama bilo vrlo malo. Turci nisu obrađivali zemlju, već su se bavili trgovinom, ako su uopšte nešto radili.

- Muslimani i hrišćani nemaju mnogo zajedničkih stvari na ovim prostorima, ali epiku imaju. Epika je slovenska pojava i Turci su je preuzeli. To je ista stvar sa dve različite strane. U hrišćanskoj epici je grad vrlo zanimljiva pojava, jer nemaju pravo da u njemu budu. Hrišćani su svesni da su nekada imali svoju državu, a kako vreme pod Turcima odmiče, sve je više poistovećuju s gradovima. Simbol srpskog grada su crkva i krst. Svaki važan događaj se dešava u nedelju, posle liturgije ispred crkve. Kad su gradove osvojili Turci, hrišćani ih vide drugačije. Simboli turskog grada nisu džamija i polumesec, već bedemi i kolje sa srpskim glavama. To je epskog pesnika grad, jer on je hajduk ili uskok i gleda iz šume. Harambaše čikaju hajduke da odu u grad po barut i dokažu junaštvo, jer grad je opasno mesto.

Raja nije smela da nosi crvenu i zelenu boju, već samo odeću bele, mrke i crne boje. Ostale su bile rezervisane za Turke. Trebalo je preobući se u Turčina, a ako uzmu odeću nekog ubijenog, prepoznaće je u gradu. Nije to - odeš i kupiš, odeću su vezle vezilje po godinu dana. Najveći hajdučki podvig bio je da ode u grad i otme sebi ženu iz kola. Kad u epskoj pesmi Srbi osvoje grad, nikad ga ne drže, nego se vrate u selo. Gradovi više nisu deo njihove istorije, to je tuđe. To jeste gubitak za Turke, ali ne i naš dobitak, ukazuje Mirjana Detelić na epski odnos hrišćana prema gradovima za vreme Turaka. Odnos muslimana je neuporedivo suprotan.

- Sede u londžama, a to su pokrivene terase, doksati, ili kafanama i dogovaraju se ko će kome oteti nevestu ili koga će opljačkati. U jednoj muslimanskoj pesmi dogovore se turski i austrijski car da nema više pljačke. Za agu u Udbini došao je sudnji dan. Godina je prošla bez pljačke, pa savetuje sunarodnike: "Il' se raseljavajte, il' prežite volove." Oni svi, kao po komandi, kretoše u selidbu, ali se na kraju ipak prikloniše - pljački. Odsustvo razbojništva je za njih kraj vremena. Oni nemaju drugog izvora prihoda jer im je ispod časti da rade, ali je to i opasno, jer je onaj koga pljačkaju, možda uskok Stojan Janković, objašnjava Detelićeva, koja se dala u opsežan istraživački posao.

Ova knjiga će biti prvi rečnik našeg folklora, a CD će imati i geografske mape svih pesama. Ime svakog grada pratiće odgovarajući tekst, a uz neke kao što su Baldare, Busanac, Brgot, Bobovo, biće za sada samo jedna reč - nepoznato. Da su u Crnoj Gori...