Sve o srčanom udaru i statinima

Statini mogu da načine čuda sa vrlo malo nuspojava. Čak i najozbiljniji – bol u mišićima, utrnulost i problemi sa memorijom koji su ustanovljeni kod 5-10% osoba koje ga koriste, nestaju za samo par dana. Ono što javnost ne zna jeste da statini nisu vrsta leka protiv srčanog udara. ”Ako mislite da će vam statin sam po sebi sprečiti srčani udar, varate se”, kaže Artur Agatston, kardiolog koji se najviše bavi prevencijom.

Prvo, potrebno je mnogo više od toga sa umanjite nivo holesterola da biste sprečili sračni udar i čak ako ga smanjite, bolesti srca mogu da se pojave.

”Amerikanci imaju naviku da iako im je holesterol u redu uzimaju statine kako bi izlečili srčane mane i sprečili srčane napade”, kaže Majkl Blaha, kardiolog u Centru za prevenciju srčanih bolesti.

On je vodio šestogodišnje istraživanje u kome je učestvovalo 2.100 odraslih sa normalnim holesterolom ali kojima je ponuđena terapija statinima. Rezultati su pokazali da je samo onima kojima je kalcijum bio povišen (što je znak da se srčana mana razvija) statinska terapija bila od koristi.

Zatim je proučavano koliko koristi statini donose ženama jer su sva istraživanja, uglavnom, rađena na muškarcima. U martu 2010. je dokazano da bar jedna vrsta statina pomaže i ženama.
U Birgamu, u Ženskoj bolnici, analizirano je 6.800 žena i pad holesterola koji je kod njih zabeležen je bio 46%, dok je kod muškaraca on bio 42%.

”Moja procena je bila da su žene mnogo zdravije od muškaraca”, kaže Lorens Antonuči, kardiolog iz Nju Džerzija. ”Upravo zbog toga se ženski holesterol može lečiti na manje agresivan način.”

Dodatni testovi - količina kalcijuma kao i ultrazvuk karotida, genetski testovi i detaljne analize krvi koje pokazuju veličinu čestica holesterola, mogu biti pokazatelji ko treba da koristi statine.

Iz njegovog iskustva, statini se protiv srčane bolesti mogu koristiti samo u kombinaciji sa drugim lekovima.

Ako se vaš lekar ne posvećuje vašoj bolesti dovoljno, pronađite drugog i nemojte misliti da ijedan lek može da zameni zdrav način života i da zbog toga odustanete od šetnji, vežbi, prestanka pušenja ili gubitka viška kilograma.

”Statin nije magični metak”, upozorava dr Agatston. ”Oni koji misle da jeste čine veliku grešku.”

Rizična ste grupa ako:

Pušite, preterujete sa zasićenim mastima, ne vežbate, imate visok krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes ili genetske predispozicije za srčana oboljenja.

Međutim, ova stanja su takođe rizična:

1. Psorijaza – zbog toga što pospešuje unutrašnje upale i može da dovede do kardiovaskularnih bolesti skoro koliko i pušenje.

2. Nespavanje – 5 ili manje sati spavanja udvostručuje rizik, čak i kod potpuno zdravih.

3. Parodontalna bolest – ako imate bakterijsku infekciju desni, rizik je dva puta veći da ćete se suočiti sa srčanim napadom. Skoro 75% odraslih ima probleme sa desnima, ali zbog toga što uglavnom ne bole, nisu ni svesni problema u ranom stadijumu.

4. Trudničke komplikacije – ako imate preeklampsiju (visok pritisak i proteine u urinu), udvostručene su vam šanse za srčani udar. Gestacioni dijabetes povećava rizik za 70%.

5. Stres na poslu – žene sa zahtevnim poslom imaju 40% više šanse za srčani i moždani udar. Nesigurnost na poslu je povezana i sa visokim krvnim pritiskom, holesterolom i gojaznošću, a sve je vrlo povezano sa srcem.

Foto: Introgic / www.sxc.hu